 | МИТА (ДИМИТРИЈЕ) ПЕТРОВИЋ |
Рођен 14. октобра 1848. године у Панчеву, где је завршио основну школу и два разреда ниже реалке. Наредна два разреда похађао је у Сремским Карловцима, а матурирао је у Винковцима. Након тога је студирао природне науке и математику у Немачкој – прво на Универзитету у Халеу, а затим у Тибингену, где је 1869. дипломирао. Потом је још годину дана провео на студијама на Карловом универзитету у Прагу. Касније је два пута био послат на стручно усавршавање – у Горицу на курс виноградарства и свиларства (1882) и у Париз, како би проучио тамошњи образовни систем (1889).
Након повратка са студија (1871), почео је да ради као суплент, а потом наставник математике и природних наука у Српској учитељској школи у Сомбору. На том је месту остао наредних 20 година, до краја свог живота (1891).
У школи је убрзо основао хемијску лабораторију где се бавио и практичним проблемима за живот града – вршио је хемијске и микробиолошке анализе воде, анализу земљишта, али и разних других, за пољоприведу и за свакодневицу важних, материјала, објавивши више радова и књига поменуте тематике.
Његови научни радови штампани су у најугледнијим домаћим и страним часописима тог доба. Шест његових радова је објављено у часопису Zeitschrift für Analitische Chemie.
Први рад „Расток и како се њиме бојадише коса“ објавио је 1880. године у Летопису Матице српске; такође, испитивао је и хемијски састав овдашњих алкохолних пића. Како у том периоду није било уџбеника на српском, већ је 1873. почео да се бави тиме, и до 1883. године написао је седам уџбеника за све предмете које је предавао.
Дописни члан Српског ученог друштва постао је 1883, а дописни члан Српске краљевске академије 1888. године.
Био је члан више научних и стручних удружења. Ангажовао се и у политици − у два мандата био је посланик у Карловачком народно-црквеном сабору.
Од ране младости бавио се публицистиком и, касније, популаризацијом науке, а његови су текстови објављивани у великом броју новина и часописа. Писао је на српском, мађарском и немачком језику, а опсег тема којима се бавио био је изузетно широк. Бројни радови и књиге имале су за циљ просвећивање народа.
Преминуо је 17. децембра 1891. године у Будимпешти.