 | ПРЕДРАГ ПИПЕР |
Рођен је 20. августа 1950. у Београду. Основно школовање започео је у Београду, а завршио у Сремској Каменици. Гимназију је завршио у Новом Саду. Године 1973. дипломирао је руски језик и књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, а упоредо је студирао и на Групи за српски језик и књижевност.
Магистрирао је 1975. на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Докторску дисертацију „Заменички прилози у руском, пољском и српскохрватском језику“ одбранио је 1981. године на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.
Након дипломирања, запослио се на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду као асистент 1974. године, а у звање доцента изабран је 1983. године. На Филолошком факултету Универзитета у Београду радио је од 1989. као ванредни професор, а од 1991. године као редовни професор. У звање професора емеритуса Универзитета у Београду изабран је 2020. године.
Био је управник Катедре за руски језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду и управник Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду, као и управник Центра за научноистраживачки рад и издавачку делатност истог факултета. Предавао је на универзитетима у Москви, Петрограду, Вороњежу, Иванову, Задру, Сеулу, Сапору, Нишу, Љубљани и Скопљу.
Као универзитетски наставник држао је предавања из руског, српског, словеначког и македонског језика, контрастивне граматике јужнословенских језика, контрастивне анализе руског и српског језика, опште лингвистике, лингвистичке славистике, лингвистичке русистике, методологије лингвистичких истраживања и других предмета. За скоро све предмете које је предавао написао је уџбенике и приручнике. Иницирао је увођење нових предмета на појединим универзитетима, као што су: Функционална граматика руског језика (на Универзитету у Новом Саду), Увод у славистику, Методологија лингвистичких истраживања, Историја и теорија проучавања словенских језика (на Универзитету у Београду), Словеначки језик, Македонски језик (на Ханкук универзитету за стране језике у Сеулу), Српски језик (на Универзитету у Вороњежу).
Био је члан уредништава Анала Филолошког факултета (Београд), Зборника радова Института за стране језике и књижевности (Нови Сад), часописа Живи језици (Београд), Русистика (Берлин), Русский язык за рубежом (Москва), Journal of Balkan and Slavic Studies (Сеул), Studia Kognytywne (Варшава), Slavia Meridionalis (Варшава), Материалы по русско-славянскому языкознанию (Вороњеж), Восточно-европейское обозрение (Олштин), Славистички студии (Скопље), Acta Slavica Iaponica (Сапоро).
Од 1985. до 2003. године био је члан, а од 2009. до 2013. председник Комисије за проучавање граматичке структуре словенских језика Међународног славистичког комитета. Био је и потпредседник Међународне асоцијације професора руског језика и књижевности (1986–1990). Такође, био је члан Матице српске, у којој је био члан Управног одбора и Одељења за књижевност и језик, члан и председник Лексикографског одељења, главни уредник едиције Библиографије и едиције Студије о Србима (Нови Сад – Београд), као и члан уредништва Зборника Матице српске за славистику. У оквиру Славистичког друштва Србије, у чијој је управи с мањим прекидом био од 1986. до 2007. године, био је председник у два мандата.
За дописног члана САНУ изабран је 2003, а за редовног члана 2012. године. Дужност секретара Одељења језика и књижевности САНУ обављао је од 2013. до 2018. године, током тог периода био је члан Председништва САНУ. У оквиру Академије био је председник Одбора за српски језик и књижевност у поређењу са другим језицима и књижевностима и члан Одбора за српски језик у светлу савремених лингвистичких теорија, председник Управног одбора Фонда „Ђорђе Зечевић“ за заштиту и унапређивање ћирилице. Такође, био је члан Комисије САНУ за стратегију научног рада и члан Одбора за науку САНУ. Ангажовао се и као потпредседник Уређивачког одбора Српске енциклопедије. Био је члан Уређивачког одбора часописа Јужнословенски филолог, а од 2008. до 2018. године и главни уредник.
Као члан Научног већа Института за српски језик САНУ и сарадник на пројекту „Опис и стандардизација савременог српског језика“ Института, односно члан Одбора за стандардизацију српског језика, предано је радио у области нормирања и стандардизације српског језика, што је резултирало капиталним остварењем – Синтакса савременога српског језика (Београд − Нови Сад 2005) групе аутора, у редакцији академика Милке Ивић, где је професор Пипер био аутор концепције и најзаступљенији аутор са поглављима Именски израз, Предикат, Семантичке категорије у простој реченици: синтаксичка семантика. За израду овог капиталног дела српске граматике, заједно са групом аутора, додељена му је награда „Павле Ивић“ Славистичког друштва Србије за 2005. годину. По други пут академик Предраг Пипер добио је ову престижну награду 2014. године, заједно са академиком Иваном Клајном, за Нормативну граматику српског језика (Београд, 2013).
За члана Македонске академије наука и уметности (МАНУ) изабран је 2015. године.
Његова богата библиографија обухвата 30 монографија, више од 50 уџбеника и приручника за основну и средњу школу у 165 издања, као и око 400 студија, расправа, чланака и рецензија објављених у научним часописима и зборницима.
Поред поменутих, за свој научни рад добио је многе награде и признања, међу којима су: Орден пријатељства међу народима (Москва, 1990), Плакета почасног члана Бугарског русистичког друштва (Софија, 1990), Награда Повеља „Радован Кошутић“ Славистичког друштва Србије (2016), Награда Библиотеке Матице српске „Златна књига“ (2016), Повеља Матице српске за неговање српске књижевнојезичке норме (2018), Златна диплома Филозофског факултета у Новом Саду (2019).
Преминуо је 10. септембра 2021. године у Ваљеву. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.
Био је један од најзначајнијих српских слависта, а посебан траг оставио је у проучавању граматичке и лексичке семантике у српском, руском и другим словенским језицима.