 | УРОШ ПРЕДИЋ |
Рођен је у Орловату 1857. године, 25. новембра по јулијанском календару, односно 7. децембра по грегоријанском. Основно образовање стекао је у српској школи у родном месту до 1866, као и у немачкој Normalschule у Црепаји (1867−1868). Након завршене немачке Реалне гимназије у Панчеву, уписује Академију у Бечу 1876. године. Наредне године добија стипендију Матице српске из Фонда Христифора Шифмана. Током школовања примио је награду Академије за најбољи студентски рад по живом моделу. Војску је служио од 1978. до 1880. године.
По повратку у Беч, ступа у приватни атеље проф. Кристијана Грипенкерла (Christian Griepenkerl), а од 1882. постаје његов асистент и сарадник. Са проф. Грипенкерлом ради на зидним декорацијама за Горњи дом бечког парламента. Године 1884. постаје асистент Зигмунду Лалеману (Siegmund L’Allemand). Већ наредне године напушта место асистента и прихвата да ради иконостас за цркву у Смедереву. Овај пројекат неће бити реализован због избијања рата са Бугарском, који је онемогућио сликара да оствари планирано усавршавање у Риму.
Године 1885. враћа се у Орловат, а наредне године прелази у Београд. Сели се у Нови Сад 1890, где отвара атеље. У Београд се враћа 1909. године, након путовања по Италији. Његов београдски атеље био је смештен у породичној кући у Светогорској улици.
Дописни члан Српског ученог друштва постао је 30. јануара 1884. године. За почасног члана Српске краљевске академије изабран је 15. новембра 1892. Дописни члан Академије уметности СКА постао је 26. јануара 1909, а прави члан 3. фебруара 1910. Функцију секретара Академије уметности СКА обављао је у два наврата, од 7. марта 1921. до 7. марта 1922. и од 7. марта 1931. до 6. марта 1932. Редовни члан Српске академија наука постао је 22. марта 1948. године
Први пут самостално излаже у Грађанској касини у Београду 1888. године, а потом на Првој југословенској изложби 1904. године. Затим је више пута излагао широм Србије и Војводине.
Био је један од оснивача и дугогодишњи председник Друштва српских уметника Лада. Први председник новооснованог Удружења ликовних уметника постаје 1919. године.
Његово сликарство обележио је академски реализам формиран на традиционалним класицистичком и романтичарском сликарству. Израдио је многе иконе и иконостасе и сматра се једним од последњих српских великих иконописаца. Такође, остаће упамћен као један од највиртуознијих портретиста у историји српског сликарства. Аутор је портрета неких од најзначајнијих историјских личности из области културе, политике, науке, права. Међу његовим најзначајнијим портретима издвајају се портрет краља Петра I Карађорђевића, краља Александра I Карађорђевића, Александара Белића, Стојана Новаковића, Ксеније Атанасијевић, Анице Савић Ребац и др.
Писао је о уметности, пратио рад савременика, а дао је и своје импресије о опусима уметника на чијим делима је учио. У његовој преписци и белешкама налазе се бројни записи и размишљања о сликарству.
Примио је бројне награде и признања за сликарство, међу којима је и бронзана медаља на Светској изложби у Паризу 1889.
Преминуо је у Београду 11. фебруара 1953. године.