 | ПАУЛА ПУТАНОВ |
Рођена је 14. јула 1925. у Дарди код Осијека. Основну школу завршила је у Бачкој Тополи, а Државну женску реалну гимназију у Новом Саду. Дипломирала је на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду 1952. године. На истом факултету, 1958. године, одбранила је докторску дисертацију под насловом „Потенциометријско испитивање течних неводених система“.
По завршеним основним студијама, запослила се у Хемијском институту САН (касније реорганизованом у Хемијски институт НР Србије, а затим укљученом у ИХТМ), где је радила прво у звању научног сарадника, а затим и вишег научног сарадника. Основала је Одељење за катализу при Институту за хемију, технологију и металургију (ИХТМ) у Београду и била његов руководилац од 1959. до 1971. године. Њен ангажман дао је немерљив допринос плодоносном раду Одељења, које је сарађивало са хемијском, петрохемијском и нафтном индустријом.
У звање ванредног професора Технолошког факултета Универзитета у Новом Саду изабрана је 1966, а у звање редовног професора 1973. године. Њен педагошки рад, који је трајао до њеног одласка у пензију 1990, обухватао је редовну и последипломску универзитетску наставу. У оквиру курсева Физичка хемија и Катализа извела је генерације инжењера каталитичара. Била је проректор за наставу и научни рад Универзитета у Новом Саду (1975–1977).
За дописног члана Војвођанске академије наука и уметности изабрана је 1979, а за редовног члана 1984. године. Редовни члан Српске академије наука и уметности постала је 1991. године. Била је члан Председништва САНУ (1998−2006). Као председник Међуодељењског одбора за катализу ВАНУ и Међуакадемијског одбора за катализу САНУ систематски је радила на обједињавању свих активности и актера у области катализе у некадашњоj Југославији, а потом и у Србији. Основала је и организовала периодичне веома значајне међународне семинаре под називом „Нови изазови у катализи“.
Научну каријеру започиње у области електрохемије, али се веома брзо окреће катализи, остваривши пионирски подухват у проучавању ове области у Србији. Аутор је преко 200 научних радова, неколико универзитетских уџбеника, преко 10 монографија у области физичке хемије, 80 пројеката и студија. Одржала је преко 40 предавања по позиву у земљи и иностранству. Такође, била је члан издавачких одбора више научних часописа, међу којима је и међународни часопис Applied Catalysis. Обављала је низ функција у стручним организацијама у земљи, као и у домаћим и страним научним установама и друштвима.
За свој научни рад примила је многа признања и награде, међу којима су: Златна плакета Unido Catalyst Conference Vienna (1973), Орден заслуга за народ са сребрном звездом (1974), Октобарска награда Новог Сада (1981), Орден рада са златним венцем (1991), Повеља Универзитета у Новом Саду (1995), Повеља захвалности Српског хемијског друштва (2001), Повеља захвалности Технолошког факултета у Новом Саду (2009).
Преминула је 24. јануара 2014. године у Београду.