 | КСЕНОФОН ШАХОВИЋ |
Рођен је 7. јануара 1898. године, у Охриду, где је завршио Српску основну школу. Гимназију је похађао у Битољу, а матурирао је у ратном избеглиштву у граду Веренес (Француска).
Завршио је медицину и природне науке на Универзитету у Лиону. На истом универзитету, 1922. године, одбранио је докторат из медицине и докторат из природнх наука, а стекао је и специјалну диплому из бактериологије. Током припреме докторске дисертације радио је као асистент у Заводу за општу физиологију и Бактериолошком институту, где је истраживао имунитет код бескичмењака.
Године 1923. постаје доцент на Институту за патологију Медицинског факултета у Београду. У звање ванредног професора изабран је 1926. године, а у звање редовног професора 1940. године.
Био је родоначелник проучавања патолошке физиологије на Београдском универзитету, будући да се ова научна дисциплина изучавала у оквиру патологије кад је професор Шаховић започео наставничку каријеру. Од 1926. године кад је основан Институт за патологију Медицинског факултета у Београду, Шаховић својим истраживањима успоставља темеље експерименталне патологије у нашој земљи. Године 1932. постављен је за управника Института.
Током Другог светског рата био је затворен у Бањичком логору.
За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 16. фебруара 1940, а за редовног члана Српске академије наука 18. марта 1948. године.
Био је оснивач многих важних институција и научних часописа. Заједно са професором Ђорђем Јовановићем, 1927. године, основао је Југословенско друштво за изучавање и сузбијање рака, као четврто такво друштво у свету. Академик Шаховић је основао и Институт за патолошку физиологију Медицинског факултета у Београду.
Године 1947. основао је Институт за патолошку физиологију САН, који од 1954. постаје Одељење за експерименталну и клиничку патологију новооснованог Института за медицинска истраживања САН. Као управник ове институције обављао је широк спектар истраживачких радова из области експерименталне онкологије, трансплантације ендокриних жлезда и хипотермије. Од посебног значаја су његова експерименталана проучавања патологије надбубрега, која су била високо оцењена у међународној литератури.
Био је један од оснивача Стоматолошког факултета у Београду и први ректор Медицинске велике школе.
Објавио је пет уџбеника из патологије, међу којима су: Атлас патолошке анатомије (заједно са Д. Тихомировим), Тумори, Општа и специјална патолошка анатомија. Негова богата библиографија садржи 292 научна и стручна рада чији је аутор или коаутор, од којих је 81 објављен у иностраним медицинским часописима.
Својим научним радом, као и организацијом првих експерименталних истраживања у српској медицини академик Шаховић дао је изузетан допринос развоју наше медицинске науке. У бројним институцијама које је водио интензивно је радио на стварању научног кадра. Био је један од пионира експерименталне медицине у нашој земљи.
Преминуо је 5. јануара 1956. године у Паризу.