МИХАИЛО СТЕВАНОВИЋ
Лингвиста;
Пипери (срез титоградски), 3. 4. 1903 – Београд, 14. 1. 1991

професор универзитета: Филозофски факултет у Београду, редовни (од 1951); шеф Катедре за јужнословенске језике и општу лингвистику

САНУ: Одељење литературе и језика: дописни од 30. 1. 1958; редовни од 5. 12. 1963; директор Института за српскохрватски језик од 1963. до 1973; волонтирао до 1974.

Приступна беседа: Однос граматичара према норми књижевног језика. П.И./САНУ 377 (1964) 197–209.

Одбори: Међуакадемијски одбор за израду лингвистичких и дијалектолошких атласа (ЈАЗУ); Међуакадемијски одбор за ономастику (ЈАЗУ); Одбор за Речник српскохрватског књижевног и народног језика (председник)

Признања: Седмојулска награда (1973); Вукова награда (1987); Орден рада 1. реда (1960); Орден заслуга за народ са златном звездом (1964)