 | СТОЈАН БОШКОВИЋ |
Професор Велике школе (Београд) и министар просвете
ДСС: кореспондентни члан од 21. 1. 1862.
СУД: дописни члан наименован 29. 7. 1864; редовни члан Одбора за науке државне и историјске од 6. 2. 1869; секретар Одбора за науке државне и историјске (1872–1873; 1876–1877; 1881; 1890–1891); предсеник СУД 13. 6. 1876–1877.
СКА: дописник Академије друштвених наука од 23. 1. 1888; прави члан „без опредељења“ од 15. 11. 1892; прави члан Академије друштвених наука од 28. 12. 1892; секретар Академије друштвених наука од 22. 2. 1896. до 22. 2. 1898.
Приступна беседа: „Државна идеја у старој и новој српској Краљевини са погледом на исту идеју код осталих словенских народа”. Беседа није штампана. Проглашен 22. 2. 1894 [СКА Год. 7 (1893) 152, 202–203].
Родио се у Свилајнцу, 1833. године, где је похађао основну школу. У Београду завршава гимназију а потом, право и филозофију на Лицеју (1853).
Одмах након студија, постављен је за професора у шабачкој полугимназији, а од 1957, био је и директор ове образовне институције. Из Шапца одлази за Београд, где је радио као гимназијски професор, а потом као уредник Србских новина (1859‒1860).
Био је један од истакнутих младих либерала. Због тога је био смењен, хапшен и у краткотрајној емиграцији. У том периоду (1860), доста је путовао по Немачкој, Француској и Белгији, проучавајући политичке системе и установе тих земаља. У Београд се вратио 1862. године, и у наредних шест година радио је као гимназијски професор.
Од 1868. до пензионисања (1903), обављао је више важних државних послова – у два наврата био је министар просвете, члан Државног савета и дипломата односно посланик у Букурешту (1891), а од 1900. до 1903. у Атини, Паризу и Бриселу.
На Великој школи у Београду предавао је историју и допринео квалитету саме наставе.
Када је реч о његовом научном раду, писао је уџбенике, али му ни истраживачки рад није био стран. Објављивао је и публицистичка дела и белетристику. Писао је за више листова.
У његова дела спадају два тома (1866. и 1872), популарно писане Историје света за народ и школу, уџбеник из опште историје за више разреде средњих школа (1883), Слике из времена реформације (1877. и 1886), студија о старом Риму ‒ Антикрист или цар Нерон (1882), списи За просвету и слободу (1882). Домаћом историјом се није превише бавио, а један од изузетака представља студија о цару Душану писана на француском језику.
Преминуо је 1908. године у Београду.
Биографија, библиографија: Србадија 1 : 9 (1875) 239–240. – Јавор 5 (1878) 390–396. – Мали поменик, 36–38. – Ловчевић II, 54. – Hr E 3 (J. D. Mitrović). – HE 1 (Η. Радојчић). – Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, 78–79. – LPJ 1 (Ž. Р. Jovanović). – EJ 2 (Lj. Aleksić-Pejković). – ЕСИ 294 (Ђ. Бубало).
Некролог: Наставник 19 (1908) 166–168 (M. J. Ђорђевић). – Дело 46 (1908) 386–390 (Ст. Ловчевић). – СКГ 20 (1908) 422–435 (В. Јовановић). – ГНЧ 28 (1909) 305–322 (M. Иванић).
Фотографија: САНУ– Ф 194, 194/1