 | ЉУБОМИР СТОЈАНОВИЋ |
професор Велике школе (Београд); народни посланик, министар просвете, председник Владе и државни саветник
СКА: дописник Академије философских наука од 6. 1. 1890; прави члан од 25. 1. 1894; други привремени секретар СКА од 19. 1. 1896. до 21. 10. 1896 [ван функције 21. 10. 1896. до 20. 1. 1897]; привремени секретар СКА од 14. 2. 1913. до 5. 11. 1923 [ван функције 10. 9. до 5. 11. 1923]; секретар Академије философских наука СКА од 22. 2. 1900. до 22. 2. 1904; од 22. 2. 1910. до 22. 2. 1913.
Приступна беседа: Приступна академска беседа Љуб. Стојановића [„О индивидуалисању српског језика“]. Шт.: СКА Глас 52 (1896) 1–29. Проглашен 11. 1. 1896. (СКА Год. 9 (1895) 172–179)
Биографија, библиографија: СКА Год. 9 (1896) 233–235 и 32 (1924) 152–165. – НЕ 4 (A. Белић). – Министри просвете Србије 1811–1918. Бгд 1994, стр. 126–127: Љубомир Стојановић. – EJ 8 (В. Miljković). – ЕСИ 655–656 (С. Ћирковић). – КМЕ 3, 764-766 (С. Райчинов). – ИАН СССР 7 серия (1928) 462- 466 (П. Лавров и др.). – СКГ н. с. 30 (1930) 557–560 (Аноним). – ПКЈИФ 11 (1931) 277–289 (У. Џонић). – BLZ 9, 252–254.
Некролог: СКГ н. с. 30 (1930) 358–361 (Ј. Продановић). – СКА Год. 39 (1931) 110–114 (Б. Гавриловић). – ИАН СССР 7 серия 2 (1931) 131–135 (М. Н. Сперанский). – ЛБАН 13 (1931) 68–70 (Аноним). – RSU 3 (1931) 188–200 (Ј. Polívka). – ТИС 1 (1932) 386–391 (В. Кораблев). – ЈИЧ 1 (1935) 259–261 (Д. Страњковић)
Фотографија: САНУ–Ф 280