 | ВОЈИН ШУЛОВИЋ |
Родио се 18. маја 1923. у Куршумлији. Гимназију је завршио у Прокупљу, где је матурирао 1941. године. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1951. године. Специјализирао је гинекологију и акушерство, а докторирао је са дисертацијом „Биолошки и биохемијски аспект хориого-надотропног хормона плацентног порекла”.
За асистента на Катедри за акушерство са гинекологијом Медицинског факултета у Београду изабран је 1954. године. На истом факултету прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 1976. године.
Био је проректор Београдског универзитета (1985−1987).
Стручно се усавршавао на Гинеколошко-акушерској клиници Медицинског факултета у Стразбуру и на Институту за хуману репродукцију Медицинског факултета Универзитета Харвард.
Од 1973. до 1985. године био је директор Гинеколошко-акушерске клинике у Београду.
За дописног члана САНУ изабран је 1978. године, а за редовног 1988. године.
Био је активан члан и дугогодишњи председник Српског лекарског друштва. Такође, био је члан Удружења за перинаталну медицину Француске и Светског удружења гинеколога и акушера.
Његова богата научна библиографија садржи преко 700 научних и стручних радова чији је аутор и коаутор, као и 17 уџбеника и монографија.
Добитник је Награде Српског лекарског друштва (1977. и 1986), Октобарске награде Београда (1986) и Седмојулске награде за животно дело (1987). Одликован је Орденом рада са златним венцем, Орденом заслуге за народ са сребрним зрацима, Орденом рада са сребрном заставом, Орденом српског ратника (1996) и титулом витеза Националног реда за заслуге Републике Француске (Chevalier dans l’Ordre National du Mérite).
Академик Шуловић је остао упамћен по свом пионирском приступу истраживању и развоју акушерства и гинекологије у Србији, а нарочито по доприносу превенције болести трудница и сталној бризи за здраво потомство кроз унапређење акушерства. Својим научним и педагошким радом дао је велики допринос развоју наше медицине.
Преминуо је 22. фебруара 2008. у Београду.