 | ДОБРОСЛАВ ТОДОРОВИЋ |
Рођен је 28. фебруара 1889. у Краљеву, где је похађао основну школу. У Београду и Крагујевцу наставио је са гимназијским образовањем. Након матуре, уписао је Високу школу за агрикултуру у Бечу. Докторску дисертацију је одбранио 1911. на поменутој Високој школи. Тема је гласила „Испитивање појединих сорти кукуруза под различитим климатском условима“ (Prüfung einige Maissorten unter verschiedenen klimatischen Verhältnissen). Усавршавао се у САД, у области стандардизације жита (1920−1922).
По повратку у земљу, почео је да ради као суплент Сточарске школе у Краљеву. Учествовао је у Првом светском рату, дошавши до резервног капетана прве класе.
На Пољопривредном-шумарском факултету, касније Пољопривредном факултету у Земуну, изабран је за доцента 1922. године, за ванредног професора 1927, а за редовног 1933. У четири мандата био је и декан.
За дописног члана САНУ изабран је 10. јуна 1959.
Пружио је велики допринос у области пољопривредних наука, посебно општег ратарства и агроекологије. Утемељивач је овдашње агроеколошке науке.
Значајан је његов рад у области пеологије − проучавању и обради земљишта − као и хербологије. Коначно, његове студије у проблему пољопривредне рејонизације пружиле су смернице даљем раду када је реч о овим питањима.
Аутор је уџбеника Опште ратарство на основу агроеколошких начела, поставивши основе научног схватања пољопривреде. У његовој библиографији налази се 55 научних и стручних радова, као и 10 монографија.
Носилац је Албанске споменице. За свој рад примио је бројна признања: Златну медаљу за ревносну службу (1926), Медаљу за војничке врлине (1927) и Награду „Никола Тесла“
Преминуо је 24. септембра 1959. године у Београду.