 | ВЛАДИМИР ВЕЛИЧКОВИЋ |
члан ван радног састава
Одељење ликовне и музичке уметности
Професор на Ecole Nationale Superieure des Beaux-Arts (1983‒2000)
Чланство у САНУ
Члан ван радног састава од 12. 12. 1985.
Приступна академска беседа
Изложба у Галерији САНУ, 1986.
Рођен је 1935. године у Београду, где је дипломирао на Архитектонском факултету.
Био је сарадник мајсторске радионице Крсте Хегедушића у Загребу (1962‒1963). Прву самосталну изложбу одржао је 1963. године. Од 1966. живео је у Паризу, где је 1983. године почео да ради као професор на École Nationale Supérieure des Beaux-Arts.
Реализовао је више од сто самосталних изложби у многим градовима света. У Галерији САНУ приредио је три велике изложбе (1985; 2002; 2013). О његовом раду објављен је велики број монографија и студија, а снимљено је 12 документарних филмова.
Његова дела се чувају у бројним музејима, јавним и приватним колекцијама у Аргентини (Museo Provincial de Bellas Artes, Кордоба), Аустрији (Neue Galerie am Landesmuseum Joanneum, Грац) Белгији (Musées Royaux des Beaux-Arts de Belgique, Брисел), Бразилу (Museu de Arte Moderna, Рио де Жаниеро), Венецуели (Museo de Bellas Artes, Каракас), Великој Британији (Tate Gallery, Лондон), Грчкој ( Pinacothèque Nationale, Атина), Данској (Royal Museum of Fine Arts, Копенхаген), Италији (Museo Civico, Болоња; Galleria d’Arte Moderna, Бреша; Galleria d’Arte Contemporanea, Лињано; Museo d’Arte Moderna Ca’ Pesaro, Венеција), САД (Lannan Foundation, Лос Анђелес; Institute of Contemporary Art, Чикаго; Museum of Modern Art, Њујорк; Library of Congress, Вашингтон), Француској (Musée National d’Art Moderne Centre Georges Pompidou, Париз; Musée d’Art Moderne de la Ville, Париз; Bibliotheque Nationale, Париз; Musée D’Histoire Contemporaine, Париз; Fondation Vincent van Gogh, Арл; Musée d’Art Moderne, Стразбур) Холандији (Stedelijk Museum, Амстердам), свим републикама које су биле у саставу СФРЈ и многим другим. Године 2006. добио је свечани универзитетски докторат у Крагујевцу, где је предавао као гостујући професор.
Носилац је ордена Легије части (реда витеза) и највишег француског признања у области културе и уметности Commandeur dans l’ordre des arts et des lettres. У Француску академију лепих уметности (l’Académie des Beaux Arts de l’Institut de France) примљен је 2005. године. Био је припадник групе „Медиала.“
Оставио је трајни белег у области културе и уметности Србије и њене афирмације у светским размерама.
Преминуо је у Сплиту 2019. године.
Чланство у другим академијама
Француска Академија лепих уметности (2005)
Чланство у стручним удружењима
УЛУС (1959); La Maison des artistes
Признања и награде
Октобарски салон, награда за сликарство (1963); Biennale de San Marino, награда за сликарство (1965); Biennale de Paris, награда за сликарство (1965); Lignano biennale, награда за сликарство (1968); Internationale Grafikaausstellung, Беч, награда за цртеж (1970); Biennale der Europäische Graphik, Хајделберг, Гран При (1979); Хердерова награда за ликовне уметности (1987); Одликовање Arts et Lettres (1998); Почасни доктор Универзитета у Крагујевцу (2006); Орден витеза Легије части (2007)