 | СВЕТИСЛАВ ЖИВОЈИНОВИЋ |
Рођен је 7. августа 1907. године у селу Чента. Основну школу и гимназију је похађао у Београду, где је завршио Пољопривредно-шумарски факултет, Одсек за шумарство. Дипломирао је 1931, специјализацију је завршио академске 1932/33. године у Заводу за примењену зоологију и ентомологију матичног факултета. Докторирао је, 1940. године, са дисертацијом под називом „Фауна инсеката шумске домене Мајданпек”, поставши први доктор шумарства на Београдском универзитету.
Године 1935. изабран је за асистента за предмет Ентомологија на Пољопривредно-шумарском факултету Београдског универзитета. Доцент је постао 1946, ванредни професор 1950, а редовни 1954. године. Предавао је и Општу ентомологију на Природно-математичком факултету (1952−1958).
За време Другог светског рата, у којем је учествовао претходно завршивши школу за резервне официре (1932), био је заробљен и одведен у Немачку (1941−1945). По завршетку рата, наставио је свој научни рад, као и рад на организацији факултета. Након оснивања самосталног Шумарског факултета у Београду, био је његов продекан, потом декан, као и управник Завода за ентомологију и шеф Катедре за заштиту шума.
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1963. године.
Значајно је допринео овдашњој ентомолошкој науци, а његов фокус је био на проблемима праксе, попут заштите шума и култура од штетних инсеката. У свом раду се посветио инвентаризацији штетних инсеката на шумском дрвећу откривши тако врсте за које се није знало да постоје на овдашњим просторима, као и детаљној обради неких од истраживаних штетних инсеката.
Бавио се методама њиховог сузбијања, али и пчеларством и корисним инсектима. Био је један од зачетника истраживања ентомофаунистике у Србији. Међу првима се бавио и пчелама.
Његова библиографија броји око 130 јединица. Аутор је неколико уџбеника, међу којима су Шумарска ентомологија (1948) и Заштита шума (1958). Написао је више приручника, као и велики број популарно-научних текстова. Такође, посвећено се бавио популаризацијом науке.
Одликован је Орденом рада са црвеном заставом, а 1949. године добио је Награду Владе НР Србије.
Погинуо је у саобраћајној несрећи 3. децембра 1966. године.