Чланови САНУ овенчани Нобеловом наградом

У историји Српске академије наука и уметности дугој 178 година, 20 њених чланова овенчано је Нобеловом наградом, и то њих осморица за књижевност, двојица за мир, један за физику, четворица за хемију и петорица за медицину или физиологију. Изузев Иве Андрића, који је био редовни члан, и Лавослава Ружичке, најпре редовног, а потом иностраног члана, нобеловци су махом били инострани или почасни чланови САНУ. Поред Андрића (1961) и аустријског писца Петера Хандкеа, овогодишњег добитника Нобелове награде за књижевност, на листи овенчаних овим признањем за књижевност налазе се и: Теодор Момзен (1902), Хенрик Сјенкјевич (1905), Михаил Александрович Шолохов, (1965), Александар Исајевич Солжењицин (1970), Чеслав Милош (1980) и Харолд Пинтер (2005).

Нобелову награду за мир најпре је добио Рене Касен, инострани члан Одељења друштвених наука (1968), а потом Евгениј Иванович Чазов, инострани члан Одељења медицинских наука (1972).

Шведска краљевска академија је ово престижно признање за физику доделила Пјотру Леонидовичу Капици (1978), а за хемију: Лавославу Ружички (1939), Глену Теодору Сиборгу (1951), Дереку Бартону (1969) и Владимиру Прелогу (1975).

Нобелову наградu за медицину или физиологију добили су: Селман Ваксман (1952), Роже Гијмен (1977), Стенли Б. Прусинер (1997), Пол Грингард (2000) и Торстен Визел (1981).