Декарбонизација транспорта, правци развоја и перспективе аутомобилске индустрије
У оквиру циклуса „Стање и перспективе природних ресурса Србије у условима климатских промена, енергетске транзиције и нових праваца привредног развоја“, у четвртак, 13. новембра, у Свечаној сали САНУ, академик Слободан Вукосавић одржаo je предавање под називом „Декарбонизација транспорта, правци развоја и перспективе аутомобилске индустрије”.
Енергетска транзиција има за циљ замену фосилних горива, очување животне средине, смањење емисије CO2 и сузбијање климатских промена. Практични кораци подразумевају коришћење електричних возила, развој складишта енергије, као и знатно већи удео енергије из соларних и ветроелектрана. Наведени кораци захтевају много већу количину критичних минерала који су слабо заступљени у литосфери. Прибављање критичних минерала путем екстракције и прераде руде захтева значајне количине енергије и велики утрошак фосилних горива. Профитабилни и инжењерски рационални приступи екстракцији руде и преради концентрата стварају неприхватљиву штету људима и природи. Део неопходних сировина може се прибавити рециклирањем. Међутим, рециклирање критичних минерала је у највећем броју случајева скопчано са озбиљним логистичким, енергетским и еколошким потешкоћама.
Приложена прелиминарна анализа ослања се на инжењерска искуства и сазнања о потребним количинама критичних минерала за производњу електричних аутомобила, соларних електрана, ветроелектрана и складишта енергије. На основу плана енергетске транзиције до 2050. године и прегледа неопходне опреме, компоненти и система који би до тада требало произвести, извршена је процена количина критичних минерала неопходних за такав подухват. Резултати показују да потребне количине премашују глобалне резерве, а у неким случајевима чак и ресурсе. Растући проблеми у набавци критичних минерала додатно отежавају спровођење зелене агенде. Поред доминације Народне Републике Кине у екстракцији и преради, постоји и растући отпор јавности у земљама трећег света према јефтином и еколошки штетном рударењу. Последични отпори, нереди па чак и оружани сукоби угрожавају стабилност и поузданост линија снабдевања. Описано стање је један од чинилаца који отежавају декарбонизацију и угрожавају достизање зацртаних циљева.
Према расположивим подацима, годишњи раст утрошка енергије која се добија из фосилних горива вишеструко премашује раст енергије која се добија из обновљивих извора, док измерени раст просечне глобалне температуре доводи у питање укупне ефекте декарбонизације. Међу разлозима који доводе до неповољних исхода стоји и уврежена пракса управљања технолошким развојем у складу са профитим интересима крупног капитала. Такви интереси по правилу сагледавају креће временске интервале и не уважавају дугорочне ефекте промена у енергетици. Ослањање на финансијске аспекте је често праћено игнорисањем закона физике и ограничења у погледу ресурса, на шта указује и предметна анализа. На основу анализе постојећег стања и научно утемељених разматрања дат је преглед одрживих праваца развоја аутомобилске индустрије као и увид у остварива решења енергетске транзиције.