Едиција Живот и стваралаштво жена чланова СУД, СКА и САНУ у четири тома

Српска академија наука и уметности објавила је четврти том едиције Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности, чиме је успешно заокружен вишегодишњи издавачки пројекат који је започела академик Нада Милошевић-Ђорђевић, почасни уредник едиције, прикупивши биографије 47 жена чланица Академије. Уредник издања је академик Душица Лечић Тошевски, а главни уредници од првог до четвртог тома су академици Љубомир Максимовић, Зоран Кнежевић и Небојша Лалић.

Композициона схема едиције утврђена је према редоследу избора у чланство Српске академије наука и уметности и њених историјских претходница, почевши од 1876. године, када је сликарка Катарина Ивановић изабрана у чланство Српског ученог друштва, до избора 2021. године. На скоро 2000 страна у колору, у четири богато опремљена и илустрована тома, са два пратећа компакт-диска (у првом тому са музиком Љубице Марић, а у трећем са музиком Исидоре Жебељан), најеминентнији аутори – академици, професори универзитета и научни сарадници – представили су читалачкој публици живот и дела чланица САНУ, као и њихову несагориву љубав према науци и уметности и страст за новим сазнањима која су изнедрили дела о којима мора и треба да се прича.

О едицији Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности рекли су:

„Едиција Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности овом књигом приведена је планираном крају. У четири тома приказано је 47 портрета жена које су током времена биране у чланство Академије. Намера је била не само да се одужимо њима него да се и читалачка јавност упозна са њиховим животом и делом.” (академик Душица Лечић Тошевски, уредник едиције)

„У првих пар година пројекта суочавали смо се са повременим и, да будем искрен, појединачним неразумевањима, која су ову причу погрешно стављала у контекст ’увезене идеологије родне равноправности’, штавише у контекст имитације неких туђих нарација. Нада Милошевић-Ђорђевић се достојанствено и стрпљиво носила са замеркама и из тог времена памтим њену реченицу која је гласила отприлике овако: ’Коначно, једини смртни грех је лицемерје!’ Јер, идеја овог пројекта је била једноставна: да слави стваралаштво наших чланица које се развијало упоредо са мукотрпним напорима ослобађања од предрасуда у не увек наклоњеној средини. Или, како је то написала једна друга чланица САНУ, Исидора Секулић, којој је такође посвећено поглавље у ове четири књиге: ’[…] процес нашег ослобађања је наизменце смешан, жалостан, озбиљан и трагичан, али се кроз њега мора, јер би сваки други прелаз био просто негирање наше егзистенције’.” (академик Владимир С. Костић, председник Академијског савета)

„Српска академија наука и уметности је овим издањем желела да још једном искаже своје чврсто уверење да су жене важан део њеног чланства и да снажно подвуче колико је значајно да оне у науци и уметности, дакле и у Академији, заузму оно место које им заслужено припада.” (академик Зоран Кнежевић, председник Српске академије наука и уметности)