Година академика Симе Лозанића
Српска академија наука и уметности у 2023. обележава Годину академика Симе Лозанића (Београд, 24. 2/8. 3. 1847 – Београд, 7. 7. 1935), једног од наших најзначајнијих хемичара, угледног политичара и дипломате.
Био је професор и ректор Велике школе, први ректор у историји Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, посланик у Лондону, министар народне привреде и иностраних дела.
Завршио је студије права на Великој школи у Београду (1868), а потом наредне четири године студира хемију у Цириху и Берлину, код чувених научника Вислиценуса и Хофмана. Знање које је стекао у тада најмодернијим европским лабораторијама пренео је кроз свој педагошки рад. Као професор Велике школе и Универзитета у Београду пут ка модерној хемији отворио је увођењем у наставу најсавременијих знања, које је објединио у његовим уџбеницима из органске и неорганске хемије. Сима Лозанић је творац и утемељивач модерне хемијске терминологије у српској науци. Увео је и програм обавезних лабораторијских вежби у настави хемије на Београдском универзитету. Његов уџбеник из неорганске хемије први је универзитетски уџбеник ван ондашње Русије у којем се помиње Мендељејевљев периодни систем елемената. У току шездесет година научног рада објавио је преко двеста научних и стручних публикација. У светској научној литератури највећи одјек имали су његови радови из органске хемије и електросинтеза.
Радио је на оснивању Пољопривредног факултета. Вршећи функцију министра привреде био је у прилици да донесе законе и подстакне индустријализацију земље, што је допринело развоју српске државе у том периоду. Значајан допринос остварио је и у откривању природних богатстава Србије, бавио се анализом руда, минерала, метеорита, минералних и пијаћих вода.
Двапут је био изабран за председника Српске краљевске академије (1899–1900, 1903–1906).
Академик Лозанић је био члан великог броја домаћих и међународних научних друштава. Био је почасни председник Српског хемијског друштва, дописни члан ЈАЗУ и Чешке академије науке.
Као хемичар оставио је неизбрисив траг у нашој и светској науци, а својим педагошким и политичким радом дао је немерљив допринос у развоју српске просвете, привреде и индустрије.