Година академика Симе Лозанића

Српска академија наука и уметности у 2023. обележава Годину академика Симе Лозанића (Београд, 24. 2/8. 3. 1847 – Београд, 7. 7. 1935), једног од наших најзначајнијих хемичара, угледног  политичара и дипломате.

Био је професор и ректор Велике школе, први ректор у историји  Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије,  посланик у Лондону, министар народне привреде и иностраних дела.

Завршио је студије права на  Великој школи у Београду (1868), а потом  наредне четири године студира хемију у Цириху и Берлину, код чувених научника Вислиценуса и Хофмана. Знање које је стекао у тада најмодернијим  европским лабораторијама пренео је кроз свој педагошки рад. Као професор Велике школе и Универзитета у Београду пут ка модерној хемији отворио је увођењем у наставу најсавременијих знања, које је објединио у његовим уџбеницима из органске и неорганске хемије.  Сима Лозанић је творац и утемељивач модерне хемијске терминологије у српској науци.  Увео је и програм обавезних лабораторијских вежби у настави хемије на Београдском универзитету. Његов уџбеник из неорганске хемије први  је универзитетски уџбеник ван ондашње Русије у којем се помиње  Мендељејевљев периодни систем елемената. У току шездесет година научног рада објавио је преко двеста научних и стручних публикација. У светској научној литератури  највећи одјек имали су његови радови из органске хемије и електросинтеза.

Радио је на оснивању Пољопривредног факултета. Вршећи функцију министра привреде био је у прилици да донесе законе и подстакне индустријализацију земље, што је допринело развоју српске државе у том периоду. Значајан допринос остварио је и у откривању природних богатстава Србије, бавио се анализом руда, минерала, метеорита, минералних и пијаћих вода.

Двапут је био изабран за председника Српске краљевске академије  (1899–1900, 1903–1906).

Академик Лозанић  је био члан великог броја домаћих и међународних научних друштава. Био је почасни председник Српског хемијског друштва, дописни члан ЈАЗУ и  Чешке академије науке.

Као хемичар оставио је неизбрисив  траг у нашој и светској науци, а својим педагошким и политичким радом дао је немерљив допринос у развоју  српске просвете, привреде и индустрије.