Гостујућа изложба САНУ „Урош Предић и његова дела у Српској академији наука и уметности”

Гостујућа изложба САНУ „Урош Предић и његова дела у Српској академији наука и уметности”, чија је ауторка Јелена Межински Миловановић, свечано ће бити отворена у четвртак, 8. маја, у 20 сати, у Градској галерији „Мостови Балкана” у Крагујевцу.

Урош Предић (1857–1953), један од највећих сликара српског академског реализма, 30. јануара 1884. примљен је за дописног члана Српског ученог друштва. За почасног члана Српске краљевске академије проглашен је 15. новембра 1892, за дописника Академије уметности СКА 26. јануара 1909, а прави члан СКА постао је 3. фебруара 1910. године. Због балканских и Првог светског рата који је уследио, Предић је изложбу својих сликарских радова на Свечаном скупу СКА организовао тек 7. марта 1920. и тако „ступио у сва права и дужности правих Академика”.

Према речима Јелене Межински Миловановић, непосредније ангажовање у Академији везано је за његово коначно пресељење у Београд 1909. године. Учествовао је у раду тела СКА, на бројним састанцима и скуповима Академије уметности СKA, односно касније Одељења ликовне и музичке уметности Српске академија наука. Преузимао је и неке званичне функције и представљао Академију на појединим догађајима.

Исцрпан извор за проучавање Предићевог живота и рада је његова аутобиографија коју је написао на захтев СКА ‒ први део животописа настао 1921. допуњен је 1946. године уз свеобухватан попис радова.

Како наводи ауторка изложбе, први непосредан Предићев уметнички ангажман за Академију, 1914. године била је израда илустрација за „Српске народне јуначке песме (са сликама)” штампане 1922. године у оквиру фонда Задужбине Димитрија Стаменковића.За живота Академији сам уметник је поклонио портрете шест њених председника – Стојана Новаковића, Јована Жујовића, Јована Цвијића, Слободана Јовановића, Богдана Гавриловића и Александра Белића, и тројице академика – Бране Петронијевића, Михаила Петровића – Мике Аласа, а поводом свог деведесетог рођендана и портрет колеге и пријатеља Марка Мурата. Тестаментом је Академији оставио слике за које је интимно био везан – портрете двеју истакнутих интелектуалки Ксеније Атанасијевић и вајарке Вуке Велимировић, као и ведуту Београда сликану са његовог балкона. У САНУ се данас чувају и Предићеви портрет композитора Петра Крстића и једна икона Светог Димитрија, поклони породице композитора, односно потомка поручиоца иконе из породице Зубер.

Галерија Српске академије наука и уметности на изложби у Градској галерији „Мостови Балкана” излаже сва дела Уроша Предића која се чувају у Уметничкој збирци САНУ, Библиотеци и Архиву САНУ, настављајући тако презентовање крагујевачкој публици опуса уметника чланова САНУ од њеног оснивања до данас, а кроз њихова дела која чува Академија.

Изложба ће трајати до 26. маја.