Изложба САНУ „Урош Предић и његова дела у Српској академији наука и уметности” у Градској галерији Ужице

Гостујућа изложба „Урош Предић и његова дела у Српској академији наука и уметности” из фондова Архива, Библиотеке и Уметничке збирке Српске академије наука и уметности, чија је ауторка Јелене Межински Миловановић, свечано ће бити отварена у четвртак, 10. септембра, у 19 сати, у Градској галерији Ужице.

Галерија САНУ је у Градској галерији Ужице, од 2007. године до данас, уз низ тематских изложби, као засебне целине представила радове из легата Олге Јеврић, Александра Дерока и Недељка Гвозденовића – поклоне самих аутора Уметничкој збирци САНУ, као и избор цртежа Ивана Радовића које је Академији даровала његова супруга. Овом приликом ужичкој публици се представља целокупни Академијин фонд радова Уроша Предића – уметника старије генерaције, који је у Српско учено друштво био примљен још у 19. веку.

Ову поставку је публика могла већ да види у Градској галерији „Мостови Балкана“  у Крагујевцу од 8. до 26. маја 2025, а развијена је из сегмента изложбе „Урош Предић – достојанство свакидашњице” у Галерији САНУ, одржане у периоду од 12. марта до 26. маја 2024. године – везаног за опус и активности славног сликара у оквиру Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука, а који је пратила одговарајућа Изложбена свеска.

Урош Предић (1857–1953), један од највећих сликара српског академског реализма, 30. јануара 1884. примљен је за дописног члана Српског ученог друштва. За почасног члана Српске краљевске академије проглашен је 15. новембра 1892, за дописника Академије уметности СКА 26. јануара 1909, а прави члан СКА постао је 3. фебруара 1910. године. Због балканских и Првог светског рата који је уследио, Предић је изложбу својих сликарских радова на Свечаном скупу СКА организовао тек 7. марта 1920. и тако „ступио у сва права и дужности правих Академика“.

Непосредније ангажовање у Академији везано је за Предићево коначно пресељење у Београд 1909/1910. године. Учествовао је у раду тела СКА, на бројним састанцима и скуповима Академије уметности СKA, односно касније Одељења ликовне и музичке уметности Српске академија наука. Преузимао је и неке званичне функције и представљао Академију на појединим догађајима. После смрти свога члана, Академија је уметниково тело изложила у новоформираном свечаном холу у згради САНУ у Кнеза Михаила 35 где се јавност опростила од славног сликара пре но што је био сахрањен у родном Орловату.

Исцрпан извор за проучавање Предићевог живота и рада је његова аутобиографија коју је написао на захтев Српске краљевске академије ‒ први део животописа настао 1921. допуњен је 1946. године уз свеобухватан попис радова и данас се чува у Архиву САНУ.

Први непосредан Предићев уметнички ангажман за Академију, 1914. године била је израда илустрација за „Српске народне јуначке песме (са сликама)“ штампане 1922. године у оквиру фонда Задужбине Димитрија Стаменковића. За живота сам уметник је Академији поклонио портрете шест њених председника – Стојана Новаковића, Јована Жујовића, Јована Цвијића, Слободана Јовановића, Богдана Гавриловића и Александра Белића, као и тројице академика – Бране Петронијевића, Михаила Петровића – Мике Аласа, а поводом свог деведесетог рођендана и портрет колеге и пријатеља Марка Мурата. Тестаментом је Академији оставио своје слике за које је интимно био везан – портрете двеју истакнутих интелектуалки Ксеније Атанасијевић и вајарке Вуке Велимировић, као и ведуту Београда сликану са балкона Предићевог атељеа. У САНУ се данас чувају и Предићеви портрет композитора Петра Крстића и једна икона Светог Димитрија – поклони породице композитора Музиколошком институту, односно потомка поручиоца иконе из породице Зубер Библиотеци САНУ.

Изложба се може погледати  до 29. септембра 2026. године.