Извештај с конференције за медије

 

На редовној конференцији за медије, одржаној у уторак, 25. јануара, у Свечаној сали САНУ, академик Зоран В. Поповић, потпредседник САНУ, говорио је о активностима које ће бити реализоване у првом кварталу 2022. године, док је  академик Милан Лојаница представио  пројекат реконструкције Палате САНУ.

Академик Поповић најавио је да ће  крајем фебруара, у оквиру делокруга рада Академијског одбора за српско питање, бити одржан скуп о економским, својинско-правним и демографским аспектима косовско-метохијског питања. До сада су одржана три скупа која су се бавила темама у вези са Косовом и Метохијом.  Како је рекао, током 2022. године  биће одржане приступне беседе нових чланова САНУ, а предвиђена су и предавања  појединих нових иностраних чланова САНУ. Као први у низу, најављен је инострани члан САНУ Никита С. Михалков, чији је долазак планиран за крај фебруара или почетак марта.

Након изложбе „Колекција као огледало. Модернизам у делима из Галерије Матице српске”, која ће услед великог интересовања публике трајати до 20. марта, у Галерији САНУ биће отворена изложба „Великани српског грађевинарства – од Инџинирске школе до данас”, чија је ауторка Јасмина Његован-Поповић (Грађевински факултет Универзитета у Београду).  У току је и концертна сезона у Галерији САНУ, а од почетка године до краја априла, предвиђено је одржавање 29 концерата. У организацији Галерије науке и технике, најављен је мастерклас са новим дописним чланом Слободаном Шијаном, редитељем, као и изложбе  −   „Недеља свести о мозгу“ и „Наслеђе у покрету: истраживање археолошког локалитета Винча – Бело брдо”.

Академик  Милан Лојаница представио је план пројеката реконструкције Палате САНУ, чија се завршетак очекује 2024.године, на стогодишњицу  изградње здања. Ова обнова биће прва већа интервенција на објекту после 70 година, када је Палата САНУ сређена према пројекту архитекте Григорија Самојлова. Израда пројекта конкурсом је поверена домаћој компанији Bureau Cube Partners. Израду пројекта води  група аутора архитеката, у којој су, поред академика Милана Лојанице, и проф. арх.  Миодраг Мирковић и архитекта Милан Рашковић.

Како је истакао академик Лојаница, пројекат  реконструкције и унапређење Палате САНУ пратиће конзервација и ревитализација свих кључних елемената архитектуре, на уличним фасадама и ентеријеру сходно условима историјске заштите, уз уклањање и враћање аутентичних елемената архитектуре у изворно стање. Он је подвукао да се Архив САНУ данас налази у неадекватном простору, те је и  драгоцена архивска грађа тиме угрожена. Најкомплекснији пројектантски захват предвиђен је за  дворишни део објекта, у оквиру којег је потпуно нефункционалан атријумски простор.  Архитектонским решењем на позицији атријума  пројектована је  мултифункционална, концертна дворана, аудиторијумских капацитета за 333 посетилаца. Даље по етажама нижу се адаптирани и осавремењени радни простори намењени службама Академије, одељењима Академије и институтима, а ту су и низови кабинета академика и друго. На последњој кровној етажи  и  подкуполном простору планирана је  нова програмска целина – Уметнички центар САНУ, замишљен као скуп радних просторија, атељеа, депоа, легата уметничких дела и простора намењених уметничким и едукативним програмима.

У закључку, академик Лојаниица,  истакао је да  ће се планираном реконструкцијом Палате Српске академије наука и уметности обезбедити значајно техничко, функционално и естетско унапређење, чиме се стичу услови да ово здање постане једно ново, магнетно место сусрета и још интензивнијих дешавања у области културе, науке и уметности у нашој средини, што је у складу са њеном програмском оријентацијом за развој у будућности.