Извештај с конференције за медије
На редовној конференцији за новинаре, одржаној у среду, 24. јануара, академик Миодраг Марковић, потпредседник САНУ, говориo je о активностима и програмима Академије који ће бити реализовани до краја априла. Овом приликом академик Александар Костић, управник Аудиовизуелног архива и центра за дигитализацију САНУ, представио је интернет презентацију Аудиовизуелног архива и центра за дигитализацију САНУ (https://ava.sanu.ac.rs).
Активности САНУ до краја априла
Како је истакао академик Марковић, очекује нас веома богат програм у Академији. Већ 30. јануара у оквиру програма „Гост САНУ” предавање под називом „Будућност кардиологије“ одржаће проф. др Томас Лушер, директор Центра за молекуларну кардиологију Универзитета у Цириху и председник Европског удружења кардиолога. До 25. фебруара публика ће имати прилику да у Галерији САНУ погледа изложбу „Сима Лозанић: Витез српске науке“, ауторке проф. Снежане Бојовић. Изложба има занимљив пратећи програм у виду стручних предавања посвећених животу и делу оца модерне хемије у Србији.
Отварање наредне изложбе у Галерији САНУ „Урош Предић. Живот посвећен лепоти и уметности” планирано је за 12. март. Реч је о изложби која је током 2022/2023. године одржана у Галерији Матице српске, и која ће ове године под окриљем САНУ, у нешто модификованом виду, представити уметничка дела из различитих колекција која пружају увид у животне, стваралачке и тематске просторе Уроша Предић.
У Галерији науке и технике САНУ у току је изложба „Архитекта као цртач и сликар“, која се може погледати до 14. фебруара. До краја априла, у Галерији науке и технике САНУ, планиранe су још две изложбе: „Недеља свести о мозгу 2024“ и „Дигиталне технологије у образовању“.
Трибина Библиотеке САНУ, на којој се представља издавачка делатност САНУ и њених института, као и књиге чланова Академије, редовно се одржава сваког уторка у 13 сати. На прошлој Трибини (23. јануара) представљено је издање „Председници Друштва српске словесности, Српског ученог друштва, Српске краљевске академије, Српске академије наука и Српске академије наука и уметности. Том 1–3”, које је на Сајму књига у Београду, овенчано наградом за издавачки подухват у 2023. години. Из богатог програма које нас до краја априла очекује у оквиру Трибине Библиотеке САНУ, академик Марковић издвојио је представљање „Речника појмова ликовних уметности и архитектуре. Том 3“ (6. фебруар), чији је главни и одговорни уредник академик Милан Лојаница. Реч је о издању које је на Сајму књига освојило Диплому УЛУПУДС-а за допринос историји уметности.
Свечана академија поводом завршнице издавања преписа Душанова законика, једног од најзначајнијих споменика српске историје, културе и идентитета, предвиђена је за 25. април. Истакнуто је да је вишедеценијски посао издавања преписа Душанова законика, започет далеке 1938. године, коначно приведен крају. У шест томова, односно седам књига, у раздобљу од 1975. до 2023. године, објављено је 27 познатих преписа Душанова законика. Носилац овога прворазредног националног подухвата је Одбор за изворе српског права САНУ.
Академик Марковић је нагласио да САНУ у 2024. обележава Годину академика Владимира Р. Петковића ( 17/30. 9. 1874 – Београд, 13. 11. 1956), једног од наших најзначајнијих историчара уметности, редовног професора Београдског универзитета, управника Народног музеја и директора Археолошког института САН. У другој половини године планирана је и изложба посвећена животу и делу овог великог научника и утемељивача проучавања историје уметности на Београдском универзитету.
Академик Марковић осврнуо се и на рад огранака САНУ у Новом Саду и Нишу, као и Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, који су припремили богат научни и култирни програм у три предстојећа месеца.
Интернет презентација АВА САНУ
Приликом представљања интернет презентације АВА САНУ (https://ava.sanu.ac.rs), академик Александар Костић подсетио је да је Аудиовизуелни архив и центар за дигитализацију САНУ основан 2018. године, са циљем да се дигитализује културно наслеђе које се налази у Академији, али и наслеђе које се налази у другим установама културе и приватним збиркама. До сада је дигитализовано око 41.000 објеката (књиге, документи, фотографије, хербаријуми итд) и направљено око 1.550.000 снимака.Интернет презентација тренутно садржи шест пројеката и оперише са око 10.000 објеката и око 700.000 снимака.
Примарни пројекат дигитализације издања САНУ захвата период од средине четресетих година XIX до данашњих дана, сa циљем да се дигитализују сви наслови које је до сада издала Академија и њене претходнице. До сад су дигитализована издања која су објављена у последњих 80 година (1938-2020), дакле око 2. 700 наслова и око 700.000 снимака. На интернет презентацији која је претражива налазе се издања до 1980. године (око 1.600 наслова и око 400.000 снимака).
Кад је реч о пројекту Збирка старих и ретких књига Библиотеке САНУ, која се састоји од око 3.000 наслова, до сада је у највишој резолуцији снимљено око 1.700 наслова (око 320.000 снимака) који су претраживи по аутору, наслову и години. За сваки наслов постоје метаподаци и кратак опис. Говорећи о процесу рада, академик Костић је истакао да се посебна пажња посвећује и прецизном прикупљану метаподатака за сваки дигитализован објекат.
У сарадњи са Ботаничком баштом „Јевемовац“ дигитализован је већи део заоставштине Јосифа Панчића, који укључује његове теренске белжнице, највећи део преписке и документа. Ова грађа је доступна на интернет
презентацији. Дигитализован је и Панчићев хербаријум (16.000 табли) који ће у најскорије време бити постављен на ову интернет презентацију.
Од обимне заоставштине проф. Алексанра Ђ. Костића дигитализована је његова фотографска заоставштина (око 6.000 стаклених плоча) и део Архива Хистолошког института Медицинског факултета из времена када је њиме руководио овај чувени хистолог. На интернет презентацији се тренутно налази тек део дигитализоване грађе за коју су сачињени метаподаци.
Грађа везана за Српски народни покрет 1848/49. је у потпуности дигитализована (око 6.000 докумената и око 65.000 снимака). Подвучено је да су за ову грађу својевремено сачињени детаљни метаподаци. На интернет презентацији грађа је претражива по кључној речи, месецу и години и месту настанка документа.
Један од пројеката намењених дигитализацији је и породична заоставштина Миће Поповића, у којој се налазе његови дневници, књиге снимања за филмове које је режирао, блокови са цртежима, белешке и породичне фотографије које је сам снимио.
Управник АВА САНУ нагласио је да се, поред шест постављених пројеката, у процесу реализације налазе још 14 пројеката, који би током године требало да буду постављени на инернет презентацију.
Међу пројектима који се реализују су: Мирослављево јеванђење, Стара збирка Архива САНУ, Сима Лозанић, Слободан Јовановић, Никола Добровић и породични албум Милана Ракића.
Истакнуто је да се у АВА САНУ тренутно ради на прилагођавању интернет презентације за приказ на телефону и таблету (responsive design), као и на OCR-овању издања САНУ које би омогућило претрагу текста. Како је приметио академик Костић један од актуелних задатака је израда енглеске верзије интернет презентације АВА САНУ, будући да је један од циљева промовисање српског културног наслеђа у иностранству.