Извештај с конференције за медије

У уторак, 14. маја, у САНУ је одржана конференција за медије на којој је академик Небојша Лалић, генерални секретар  САНУ, говорио о  програмима  Академије, који ће бити реализовани у периоду од маја до почетка септембра 2024. године. Он је овом приликом  представио издавачку делатност САНУ.

Како је истакао,  у наредна четири месеца очекује нас  богат програм у Академији и њеним огранцима у Новом Саду и Нишу, као и у Центру  за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу. Академијски одбор за село САНУ планира да научним скупом  „Будућност села и пољопривреде у Србији − структурни проблеми и модели одрживог развоја“ (15. мај) отвори нову серију јавних научно-стручних расправа које се тичу демографске одрживости сеоских подручја и економског развоја и модернизације српског аграра уопште.  Научни скуп „Лапароскопска хирургија данас у Србији” биће одржан 17. маја. Том приликом, најеминентнији струцњаци у својим областима приказаће научне основе лапароскопске хирургије, иновативне интервенције и специфични мониторинг у лапароскопској хирургији. Током овог месеца планирани су  и међународни научни скупови „The Fourth Workshop on Plasma Applications for Smart аnd Sustainable Agriculture (Final Ws of Plagri Ca19110 Action)” (oд 20. до 22. маја) и  „Минималистичка прожимања“ (од 29. до 31. маја), који се организује у сарадњи са Музиколошким институтом САНУ и  Међународном асоцијацијом за минималистичку музику. Реч је о  деветој  бијеналној  међународној  конференцији о минималистичкој музици, која се први пут  одржава у југоисточној Европи.

У оквиру програма Гост САНУ, др Критон Хрисохоидис, почасни директор Византолошког департмана Историјског института Националне хеленске истраживачке фондације, одржаће предавање под насловом „Света Гора између византијског и османског доба и српско наслеђе“ (27.мај).  Један од кључних изазова нашег времена ─ појава глобалног загревања биће тема округлог стола „Промена климе: шта се догађа и шта да радимо?“ (24. мaj).

Кад је реч о уметничким програмима, истакнуто је да је актуелну изложбу у Галерији САНУ, која се затвара 26. маја,  „Урош Предић – достојанство свакидашњице“ до сада погледало близу 100.000 посетилаца. Наредна изложба   „Кун: Уметник – радник – борац”, коју  Галерија САНУ организује у сарадњи са Музејем савремене уметности у Београду и Музејем Југославије, биће отворена 11. јуна. На изложби ће, после више од пола века, бити приказана ретроспектива  стваралаштва овог великана критичког  реализма.

У Галерији  науке и технике САНУ одржава се изложба „Александар Ђорђевић – Градитељ Београда“. Током јуна одржаће се изложба „Заштићене животињске врсте у Србији“, док је за јул планирана изложба „Конструктивни системи и просторне структуре“, поводом обележавања 60 година од оснивања истоименог предмета на Архитектонском факултету Универзитета у Београду.

У оквиру програма Трибина Библиотеке САНУ најављено је представљање издања „Образовање : стање, перспективе и улога у развоју Србије“ (28. мај), док ће Дан Библиотеке САНУ (11. јун) бити посвећен обележавању стогодишњици рођења академика Владете Јеротића.

У организацији Одбора за проучавање живота и обичаја Рома САНУ биће организован  међународни научни скуп „Роми Србије према Попису 2022“ (13. и 14. јун).  Међународна конференција „Solitons, Collapses And Turbulence: Achievements, Developments and Perspectives“  у организацији САНУ, Института за нуклеарне науке „Винча“, Института за физику и Руске академије наука одржаће се  почетком јула, док је за  крај августа планирана  међународна научна конференција „SPIG 2024“ (од 26. до 30. августа).

Осврнувши се на издавачку делатност  САНУ, академик Лалић је истакао  да  Академија путем својих капиталних издања негује културу сећања на великане наше науке и уметности. Поред капиталних издања, која су награђена на 66. Међународном београдском сајму књига ─ тротомно издање „Председници Друштва српске словесности, Српског ученог друштва, Српске краљевске академије, Српске академије наука и Српске академије наука и уметности“  (Награда за издавачки подухват године) и трећи том „Речника појмова ликовних уметности и архитектуре“, у издању САНУ и Завода за уџбенике (Диплома за допринос историји уметности УЛУПУДС-а) – истакнуто  је да је у припреми четврти, последњи том биографске едиције „Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности“. Уредник издања је академик Душица Лечић Тошевски, а председник Академијског савета едиције академик Владимир Костић.

Наглашено је и да је вишедеценијски посао издавања преписа „Душанова законика”, једног од најзначајнијих споменика српске историје и културе, завршен  и обележен свечаном академијом у организацији Одбора за изворе српског права САНУ, одржаној 26. априла.

Због великог интересовања научне и читалачке публике, САНУ и братство манастира Студеница објавили су заједно  друго издање импозантног каталога на српском и енглеском језику „Духовно и културно наслеђе манастира Студенице – древност, постојаност, савременост“. Успешна издавачка сарадња Академије и братства манастира Студенице крунисана је, овај пут уз Институт за историју уметности Филозофског факултета у Београду, још једним заједничким издањем – монографијом архимандрита Тихона (Ракићевића) „Темплон – преграда олтара / иконостас: од настанка до развијене средњовековне форме, са освртом на српске задужбине од краја XII века до Велике сеобе 1690. године“. Уредник издања је академик Миодраг Марковић.

Зборником радова са истоименог научног скупа „Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији“, одржаног у организацији Академијског одбора за српско питање, Академија је још једном потврдила да се бави питањима прошлости, актуелног тренутка и будућности. Главни уредник зборника је академик Зоран Кнежевић, председник САНУ, док је  уредник издања дописни члан САНУ Драган Војводић. Поред представљених капиталних издања, истакнути су  репрезентативни каталози изложби које се тренутно одржавају у галеријама САНУ „Урош Предић и његова дела у Српској академији наука и уметности“ и „Александар Ђорђевић – градитељ Београда“, као и  монографија „Плаштаница београдског митрополита Исидора“ академика Гојка Суботића.

На крају конференције, академик Лалић  је подсетио да је у току процес  за избор дописних, редовних и иностраних чланова САНУ. Предвиђено је да почетком  септембра Председништво САНУ обавести јавност о свим предлозима за избор дописних и редовних чланова, и о предлозима за избор иностраних чланова. Изборна скупштина САНУ  одржаће се у новембру, када ће бити позната имена нових чланова Академије.