Извештај с конференције за медије
На редовној конференцији за медије одржаној у среду, 8. септембра, у Свечаној сали САНУ, академик Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ, говорио је о изборима у чланство САНУ, као и активностима Академије до краја године, док је академик Александар Костић, управник Аудиовизуелног архива и Центра за дигитализацију САНУ, представио новинарима процес дигитализације Мирослављевог јеванђеља.
Академик Љубомир Максимовић се на почетку кратко осврнуо на процедуру избора нових чланова, истакавши да охрабрује број кандидата у овом изборним циклусу. Он је нагласио да је у последњих неколико деценија прилив нових чланова био слаб, те да је САНУ, када је реч о броју чланова у односу на број становника, најмалобројнија у региону. Руководство Академије је уочило ову опасности, а након предстојећих избора ситуација би могла да се промени набоље. Наиме, Изборна скупштина ће одлучивати о чак 37 кандидата за дописне чланове, 13 за редовне, и о пет предлога за иностране чланове САНУ.
Као другу важну ставку, академик Максимовић нагласио је рад огранака САНУ, као и Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, који је постао много амбициознији. Ове године се свечаном академијом у САНУ обележава и јубилеј – 30 година рада Центра у Крагујевцу. Постоји намера да, када се за то стекну услови, Центар прерасте у огранак САНУ, као што је био случај у Нишу.
Коначно, од предстојећих активности истакнута су два циклуса предавања – „Контроверзе у медицини” и „О митолошкој прошлости Срба: истина и заблуде”, као и научни скупови „Образовање – стање, перспективе и улога у развоју Србије”, у оквиру циклуса Стратешки правци развоја Србије у XXI веку, затим скуп о Јовану Дучићу и романима Добрице Ћосића.
Академик Александар Костић говорио је о дигитализацији Мирослављевог јеванђеља која се приводи крају. Наиме, подсетио је да је почетком године на иницијативу Министарства културе и информисања покренут пројекат дигитализације у којем учествују Народни музеј, Народна библиотека Србије и Аудиовизуелни архив и Центар за дигитализацију САНУ. Он је говорио о техничким детаљима дигитализације, те изазовима са којима су се сусретали.
Како је потом објаснио, Мирослављево јеванђеље је дигитализовано у пет варијанти – свака страница је дигитализована са једним и два светлосна тела, свака илуминација – њих укупно 400 – снимљена је макрообјективима од 120 милиметара и, коначно, цела књига је снимљена у целости са отворене обе стране.
Снимци су у највећој могућој резолуцији и таквог квалитета да је могуће видети сваки детаљ, до оног најситнијег.
У овом тренутку се проверава квалитет снимака, а предвиђено је да их до краја године све институције укључене у пројекат поставе на своје сајтове, те учине доступним домаћој и страној публици. Такође, како је истакао академик Александар Костић, Архив на чијем је челу направиће и детаљни елаборат како је све снимљено, који су били проблеми, а који ће служити потом као добар водич за будуће дигитализације материјала те врсте.
Он је нагласио да су током овог процеса рестауратори из Народне библиотеке Србије увидели многа оштећења на оригиналу Мирослављевог јеванђеља, као и да је сада прилика да се интервенише тамо где је захваљујући снимању примећено да постоји потреба за тим.
Коначно, академик Александар Костић је изразио задовољство што је САНУ дата прилика да буде у тако значајном пројекту којим се и трајно чува Мирослављево јеванђеље, јер више нема потребе да истраживачи манипулишу оригиналном књигом, већ могу све што им је потребно да пронађу на снимцима.