Извештај са конференције за медије
У среду, 11. септембра, у Српској академији наука и уметнoсти одржана је конференција за медије на којој је академик Зоран Кнежевић, председник САНУ, говорио о изборима у чланство САНУ, као и о активностима и програмима Академије до краја текуће године.
Овом приликом академик Кнежевић је истакао да смо тренутно у фази изборног циклуса кад је Председништво САНУ утврдило листу кандидата за сва три типа чланства у Академији. Изборна грађа кандидата за избор у чланство САНУ изложена је на увид јавности од 27. августа до 17. септембром 2024. године, у просторијама Библиотеке САНУ. Приговори се у писаној форми могу поднети Председништву САНУ најкасније до 25. септембра. Након овог дела очекује нас Конференција чланова САНУ, на којој известиоци одељења подносе извештај о целокупном поступку избора у одељењу и о резултатима гласања, као и сажети приказ радова за сваког од кандидата о коме ће одлучивати на Изборној скупштини.
Председник САНУ је нагласио да се Академија од једног до другог изборног циклуса суочава са сталним падом укупног броја својих чланова, те да је САНУ, када је реч о броју чланова у односу на број становника, најмалобројнија у региону. Такође, као један од главних проблема издвојио је несразмерно мали број жена у чланству Академије, као и нарушену равнотежу између броја чланова одељења природних и друштвених и хуманистичких наука. Руководство Академије већ дуго упозорава на ове чињенице, а овом приликом председник САНУ иразио је наду да ће предстојећи избори донети побољашање на овом плану. На Изборној скупштини САНУ, која је заказана за 7. Новембар ,одлучиваће се о 33 кандидата за дописне, 17 за редовне чланове, и о пет предлога за иностране чланове САНУ.
Када је реч о активностима САНУ у наредна четири месеца очекује нас веома богат програм у Академији и њеним огранцима, који обухвата 44 научна скупа, бројна предавања, свечане академије и изложбе. Већ 17. септембра један од најистакнутијих вајара данашњице Ричард Дикон (Велс, 1945) оджаће предавање „У потрази за нечим”. У овом месецу очекује нас и предавање проф. Милорада Пуповаца под називом „Мањине у својем језику? Случајеви српске, хрватске, бошњачке и црногорске мањине као језичких мањина – теоријска релевантност и практичка остваривост“ (23. септембар). За овај месец планирано је отварање сталне изложбене поставке „Сала председника у Библиотеци САНУ“ (25. септембар).
Година Владимира Р. Петковића у САНУ биће крунисана изложбом у Галерији САНУ, која ће бити посвећена животу и делу овог историчара уметности и археолога, управника Народног музеја и Археолошког института САН, чији се научни и педагошки рад на пољу заснивања историје уметности као научне дисциплине на Универзитету у Београду сматра пионирским, као и његови радови о средњовековној уметности. Изложба ће трајати од 24. септембра до 8. децембра.
Други јубилеј посвећен још једном великану ─ 150 година од рођења академика Недељка Кошанина биће обележен у октобру изложбом у Галерији науке и технике САНУ. Свечаном академијом планирано је и обележавање 90 година од оснивања Балканолошког института САНУ, док је у новембру заказан научни скуп „Михајло Идворски Пупин – 170 година од рођења човека који је повезивао свет“. Свечана академија поводом обележавања 100 година од рођења академика Павла Ивића, једног од најзначајнијих српских филолога и лингвиста, одржаће се 3. децембра.
Током наредног месеца у САНУ ће се одржати „Тринаеста конференција академија подунавске регије (DAC)“ ( 9. и 10. октобра). Реч је о пројекту Европске академије наука и уметности из Салцбурга који окупља националне академије поменуте регије и усредсређен је на њен развој. Ове године тема конференције је „Зелени плави Дунав“.
Почетком децембра одржаће се научни скуп „Вештачка интелигенција и престројавање интелектуалаца“ Овај скуп се организује са циљем да се анализира продор вештачке интелигенције у оне зоне друштва које су традиционалне представљале домен наступа интелектуалаца, будући да је САНУ већ организовала циклус предавања и научну конференцију посвећену теми вештачке интелигенције, као и конференцију која је тематизовала епохалне промене у погледу статуса интелектуалаца данас.

