Извештај са конференције за медије САНУ
На редовној конференцији за новинаре, одржаној у уторак, 16. септембра, академик Зоран Кнежевић, председник САНУ, говорио је о програмима Академије који ће бити реализовани до краја 2025. године.
Из богатог програма који нас очекује у Академији у наредна четири месеца, а који обухвата 139 догађаја, председник САНУ је посебно издвојио „Светску конференција o науци и уметности за одрживост“, која ће се одржати 23. и 24. септембра 2025. године у Београду. Иницијатор скупа је Светска академија уметности и науке, његов домаћин је Српска академија наука и уметности, а кодомаћини су Алијанса националних и интернационалних научних организација за области Појаса и пута (АНСО) и Унеско. Додатне институције које учествују у организацији су: Коалиција за Земљу и човечанство, Светска академија, Римски клуб са својом Српском подружницом и Коалиција мостова Унеско-МОСТ. Овом приликом, акдемик Кнежевић је истакао да је у августу 2023. године, Генерална скупштина Уједињених нација прогласила „Међународну декаду наука за одрживи развој”, од 2024. до 2033. године – на предлог Републике Србије. Један од главних глобалних догађаја у оквиру свеукупног програма „Декаде” биће управо ова конференција.
Председник САНУ је нагласио да је у оквиру обележавања Године академика Ђуре Даничића планирано одржавање научних скупова „Два века Ђуре Даничића“ (27. и 28. новембар, Свечана сала САНУ) и „200 година од рођења Ђуре Даничића“ (Огранак САНУ у Новом Саду), као и отварање изложбе у Галерији САНУ, посвећене животу и раду чувеног филолога и лексикографа, а чији ће аутор бити академик Злата Бојовић.
У оквиру циклуса предавања „Стање и перспективе природних ресурса Србије у условима климатских промена, енергетске транзиције и нових праваца привредног развоја“, очекују нас седам предавања водећих домаћих и иностраних стручњака из ових области. Такође, други циклус предавања „Актуелности у дијабетесу 2025“, успешно започет током априла 2025, доноси нове научне сесије најеминентнијих стручњака за ову област медицине.
Академик Кнежевић осврнуо се и на рад огранака САНУ у Новом Саду и Нишу, као и Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, који су припремили богат научни и култирни програм у четири предстојећа месеца.
Када је реч о уметничким програмима САНУ, недавно је у Галерији САНУ завршена изложба „Стојан Ћелић: Померене границе простора“. Отварање наредне изложбе „Младен Србиновић: Свих ствари мера је човек“ Светлане Митић и Мирка Кокира, а коју организује Галерија САНУ у сарадњи са Музејом савремене уметности, планирано је за 30. септембар. Изложба се приређује поводом стогодишњице рођења овог значајног уметника, академика и професора, чије је стваралаштво дало несумњив допринос развоју српске и југословенске уметничке сцене током друге половине 20. и прве деценије 21. века.
У Галерија науке и технике САНУ очекује нас пет изложби до краја текуће године: „125 година енергетске електронике у свету“ (од 22. септембра до 11. октобра), чији су аутори академик Слободан Н. Вукосавић и проф. др Владимир А. Катић; „Биље и камење – геоботаничке скице“, чији је аутор дописни члан САНУ Марјан Никетић (друга половина октобра до 12. новембра); потом изложба „Хероине – наслеђе еманципације Ромкиња у Србији“ (друга половина новембра); изложба „О архитектури 2025“ (од 3. до 17. децембра); као и „60 година Муровог закона и 40 година света компјутера“, чији су аутори академик Зоран Љ. Петровић, проф. Драган Митраковић и Зоран Мошорински (децембар 2025. – крај јануара 2026).
Овом приликом, академик Александар Костић, управник Аудиовизуелног архива и центра за дигитализацију САНУ, представио је програм научног скупа „Култура: дугорочно стратешко улагање“, који ће се одржати 5. и 6. децембра у САНУ. Како је истакао, овај дводневни скуп део је циклуса „Стратешки правци развоја Србије у XXI веку” који САНУ организује од 2012. године. Циклус се састоји од пет скупова посвећених образовању, науци, култури, економији и државном уређењу – несумњиво кључним областима на којима почива свака уређена држава. У првом циклусу који је завршен 2022. године сваки скуп је био праћен зборником радова.
Завршетком првог циклуса указала се потреба да скупови посвећени наведеним областима постану дугорочна делатност САНУ, чиме би било обележено стално присуство САНУ у кључним питањима развоја Србије. Истовремено, зборници са поменутих скупова представљају својеврсно сведочанство о томе како је део српске елите видео проблеме и решења у наведеним областима.
Скуп „Култура: дугорочно стратешко улагање“ биће посвећен стратешком значају културе у времену глобализације, идентификацији проблема у области културе у Србији и покушају да се дају конкретни предлози како да се они превазиђу. Посебна пажња биће придата неопходности да се култура постави у оквире дугорочних стратешких приоритета Србије. На скупу ће учествовати деветнаест излагача чија ће излагања бити објављена у зборнику са овог скупа. По завршетку скупа биће одржана два једнодневна симпозијума. У Новом Саду ће бити одржан симпозијум под насловом „Стање и улога националних институција културе“, док ће симпозијум посвећен финансирању културе бити одржан у Нишу.
Академик Костић је истакао да је Програмски одбор овог научног скупа дошао до закључка да је култура тренутно на маргини интересовања државе, о чему сведочи чињеница да се за културу одваја тек 0, 5 одсто државног буџета.
„Уколико држава нема дугорочну стратешку визију шта жели на пољу културе и уколико не улаже у ову област последице могу бити веома опасне“ нагласио је академик Александар Костић. Задатак овог научног скупа биће и да пружи предлог пројекције како би држава требала да се односи према култури, једној од најдрагоценијих тековина сваког уређеног друштва.