Стојан Ћелић
(Босански Нови, 16. фебруар 1925 ‒ Београд, 30. април 1994)
Био је сликар, универзитетски професор и академик. Дипломирао је сликарство на Академији ликовних уметности у Београду и завршио постдипломске студије у класи професора и академика Недељка Гвозденовића. Поред сликарства, бавио се и другим дисциплинама ликовног стваралаштва: цртежом, графиком, пастелом, акварелом, мозаиком, таписеријом, сценографијом и илустрацијом књига. Написао је неколико монографија, бројне студије о уметности, есеје и ликовне критике. Био је један од оснивача и први уредник часописа Уметност. Прву самосталну изложбу одржао је 1954. године. Учествовао је на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству. Дописни члан Српске академије наука и уметности постао је 1978, а њен редовни члан 1985. године. За свој уметнички рад добио је многобројне награде и признања. Из збирки Библиотеке САНУ изложене су монографије и радови о Стојану Ћелићу, каталози његових изложби, монографије и чланци које је написао као и књиге које је илустровао. Из фототеке Библиотеке изложене су фотографије.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 15. октобра до 7. новембра 2025. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.
Милоје Сарић
(Неменикуће, 12. септембар 1925 ‒ Београд, 6. децембар 2002)
Био је српски инжењер пољопривреде, универзитетски професор и академик. Био је директор Института за пољопривредна истраживања у Новом Саду, професор новосадског Пољопривредног факултета и директор Завода за биологију Универзитета у Новом Саду. Његова научна активност обухватала је различите области физиологије биљака првенствено развиће биљака, радиофизиологију, фотосинтезу и физиологију исхране. Објавио је велики број научних радова, монографија и уџбеника. Поред научног рада, био је веома посвећен и педагошком раду у којем је оставио значајан допринос у подизању младих научника. За свој научни, стручни и педагошки рад добио је бројна признања. Дописни члан Српске академије наука и уметности постао је 1978, а њен редовни члан 1988. године. Из фонда Библиотеке САНУ изложене су монографије и научни радови академика Милоја Сарића. Из фототеке Библиотеке изложене су фотографије.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 17. септембра до 10. октобра 2025. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.
Младен Србиновић
(Сушица код Гостивара, 29. новембар 1925 ‒ Београд, 12. мај 2009)
Био је српски сликар, универзитетски професор и академик. Дипломирао је на Академији ликовних уметности у Београду на којој је захваљујући великом таленту, раду и посвећености постао професор. Учио је од великана српске и светске уметности, а међу њима су и чланови Академије: Недељко Гвозденовић, Иван Табаковић и Љубица Сокић. Прву самосталну изложбу имао је у Графичком колективу 1952. године. Упоредо са сликарством и графиком радио је мозаике и предлошке за таписерије које су реализоване и излагане. Његови радови – слике, графике и мозаици красе јавна здања, музеје и галерије. Поред великог броја самосталних и групних изложби академик Србиновић представљао је југословенску уметност на многим изложбама. Године 1981. изабран је за дописног, а 1988. за редовног члана Српске академије науке и уметности, а од 1997. године постао је члан Македонске академије наука и уметности. Добитник је многих југословенских и међународних награда. Из фонда Библиотеке САНУ изложене су монографије и радови о академику Србиновићу, међу којима су и каталози са његових изложби. Из фототеке Библиотеке изложене су фотографије.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 18. августа до 12. септембра 2025. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.
Десанка Ковачевић-Којић
(Сарајево, 3. октобар 1925 ‒ Београд, 13. август 2022)
Била је српска историчарка и академик. Дипломирала је и одбранила докторску дисертацију на Филозофском факултету у Београду, након чега је започела своју каријеру универзитетског професора у Сарајеву. Главне теме њених научних истраживања односиле су се на трговину, рударство и градове средњовековне Србије и Босне као и на њихове привредне везе са Дубровником и медитеранским земљама. Године 1975. постала је дописни, а 1981. редовни члан Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине. За редовног члана Српске академије наука и уметности изабрана је 1994. године. Из фонда Библиотеке САНУ изложене су монографије и радови академика Десанке Ковачевић-Којић, међу којима су и њена најистакнутија дела: Трговина у средњовјековној Босни (Сарајево, 1961), Градска насеља средњовјековне босанске државе (Сарајево, 1978), Средњовјековна Сребреница: XIV-XV вијек (Београд, 2010) и Градски живот у Србији и Босни: XIV–XV вијек (Београд, 2007). Из фототеке Библиотеке изложене су фотографије.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 18. јуна до 11. јула 2025. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.
Љубомир Тадић
(Смријечно код Плужина у Црној Гори, 14. мај 1925 ‒ Београд, 31. децембар 2013)
Био је један од најзначајнијих српских и југословенских филозофа права, универзитетски професор и академик. Универзитетску каријеру започео је као асистент на Правном факултету у Сарајеву, а након преласка у Београд, предавао је на Филозофском факултету. Био је члан редакције часописа Praxis, један од покретача часописа Praxis International и један од организатора Корчуланске летње школе. Године 1968. био је један од предводника студентских протеста, а 1974. је као неподобан удаљен са Универзитета. Од 1981. радио је као научни саветник, прво у Центру за филозофију и друштвену теорију при Институту друштвених наука, а потом у Институту за филозофију и друштвену теорију. Највећи научни допринос остварио је у филозофији права, политичкој науци, теорији реторике, теорији јавности и јавног мњења. Члан Одељења друштвених наука Академије постао је 1985, а редовни 1994. године. Из збирки Библиотеке САНУ изложене су монографије и радови академика Тадића као и радови о њему. Међу изложеним књигама налазе се његова најзначајнија дела из области права, филозофије права, реторике, политичких наука: Предмет правних наука (1966), Право, природа и историја (1975) и Филозофија права (1983), Традиција и револуција (СКЗ, 1972), Поредак и слобода : прилози критици политичке свести (1967), Наука о политици (2. изд., 1996), као и Изабрана дела (приредио Триво Инђић) објављивана у периоду од 2006. до 2008. године. Из фототеке Библиотеке изложене су фотографије. Дан Библиотеке САНУ који ће бити обележен 10. јуна биће посвећен академику Љубомиру Тадићу.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 14. маја до 13. јуна 2025. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.