Љубомир Тадић
(Смријечно код Плужина у Црној Гори, 14. мај 1925 ‒ Београд, 31. децембар 2013)
Био је један од најзначајнијих српских и југословенских филозофа права, универзитетски професор и академик. Универзитетску каријеру започео је као асистент на Правном факултету у Сарајеву, а након преласка у Београд, предавао је на Филозофском факултету. Био је члан редакције часописа Praxis, један од покретача часописа Praxis International и један од организатора Корчуланске летње школе. Године 1968. био је један од предводника студентских протеста, а 1974. је као неподобан удаљен са Универзитета. Од 1981. радио је као научни саветник, прво у Центру за филозофију и друштвену теорију при Институту друштвених наука, а потом у Институту за филозофију и друштвену теорију. Највећи научни допринос остварио је у филозофији права, политичкој науци, теорији реторике, теорији јавности и јавног мњења. Члан Одељења друштвених наука Академије постао је 1985, а редовни 1994. године. Из збирки Библиотеке САНУ изложене су монографије и радови академика Тадића као и радови о њему. Међу изложеним књигама налазе се његова најзначајнија дела из области права, филозофије права, реторике, политичких наука: Предмет правних наука (1966), Право, природа и историја (1975) и Филозофија права (1983), Традиција и револуција (СКЗ, 1972), Поредак и слобода : прилози критици политичке свести (1967), Наука о политици (2. изд., 1996), као и Изабрана дела (приредио Триво Инђић) објављивана у периоду од 2006. до 2008. године. Из фототеке Библиотеке изложене су фотографије. Дан Библиотеке САНУ који ће бити обележен 10. јуна биће посвећен академику Љубомиру Тадићу.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 14. маја до 13. јуна 2025. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.
Михаило Ђурић
(Шабац, 22. август 1925 ‒ Београд, 25. новембар 2011)
Био је доктор правних наука, филозоф, социолог, универзитетски професор и академик. Уживао је високи научни углед о чему сведоче награде и признања која је за живота примио. Дописни члан Одељења друштвених наука Академије постао је 1994, а редовни 2000. године. За секретара Одељења друштвених наука Академије изабран је 2003. године. Из збирки Библиотеке САНУ изложене су монографије и радови академика Ђурића међу којима се налазе и примерци са његовим посветама другим члановима Академије – Милану Будимиру, Дејану Медаковићу и Мирославу Пантићу. У витринама је изложено и дванаест књига које чине збирку Сабраних списа Михаила Ђурића коју су 2009. године објавили Правни факултет Универзитета у Београду и Службени гласник. Из фототеке Библиотеке изложена је и једна фотографија.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 16. априла до 9. маја 2025. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.
Војислав Ј. Ђурић
(Велика Писаница код Бјеловара, 26. фебруар 1925 ‒ Београд, 12. мај 1996)
Био је српски историчар уметности, универзитетски професор и академик. У свом научном раду бавио се темама из историје средњовековне уметности на територији Југославије, посебно српском уметношћу и њеним везама са другим културним срединама. За дописног члана Академије изабран је 1970, њен редовни члан постао је 1978. године, а од 1979. до 1981. био је секретар Одељења историјских наука Академије. Из збирки Библиотеке САНУ изложена су најзначајнија дела и радови академика Ђурића међу којима се налазе и примерци са његовим посветама академику Виктору Новаку и професору др Браниславу Недељковићу. Из фототеке Библиотеке изложене су две фотографије.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 12. марта до 11. априла 2025. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.
Бранислав Петронијевић
(Совљак код Уба, 6. април 1875 ‒ Београд, 4. март 1954)
Био је српски филозоф, математичар, палеонтолог, доктор филозофије и универзитетски професор. Као научник и оригинални стваралац и мислилац Петронијевић је својим радом обележио прву половину двадесетог века. Објавио је велики број радова и списа. Његова интересовања на пољу науке обухватала су најсложеније проблеме геометрије и математике, астрономију и небеску механику, филозофију и метафизику, разне области психологије, палеонтологије и биолошких наука. Прави члан Српске краљевске академије постао је 1920, а редовни члан Српске академије наука 1948. године. Из збирки Библиотеке САНУ изложени су радови и књиге академика Петронијевића. На неким примерцима налазе се и његове посвете другим научницима и члановима Академије – Милутину Миланковићу, Михаилу Петровићу Аласу, Војиславу Мишковићу и Антону Билимовичу. Из фототеке Библиотеке изложена је и једна фотографија.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 12. фебруара до 7. марта 2025. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.
Јозеф Јиречек
(Високе Мито, 9. октобар 1825 ‒ Праг, 25. новембар 1888)
Био је чешки доктор права и државник. Бавио се историјом права и књижевности. Дописни члан Српског ученог друштва постао је у јануару 1867. године. На чешком језику објавио је три антологије чешке литературе (1858-1861), биографски речник чешких писаца у две књиге као и радове свог таста Павела Јозефа Шафарика. Из збирки Библиотеке САНУ изложене су књиге које је написао или уредио, а неколико примерака припада личној библиотеци Вука Караџића. Међу изложеним књигама налазе се и примерци са његовим посветама Српском ученом друштву. Из фототеке Библиотеке изложена је једна фотографија. У посебној витрини изложена су најзначајнија дела његовог сина, историчара и почасног члана Српске краљевске академије, Константина Јиречека.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 15. јануара до 7. фебруара 2025. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.