Лаза Лазаревић
(Шабац, 1. мај 1851 ‒ Београд, 29. децембар 1890)
Био је српски књижевник и лекар. Био је посвећен медицини и лекарској професији, пратио је научне радове у области медицине, а и сам оставио свој научни допринос написавши неколико радова које је објавио за свог кратког живота. Већи број његових радова односио се на нервне болести, па се за њега може рећи и да је први српски неуролог. У књижевности био је представник српског реализма. Био је редовни члан Српског ученог друштва од 1883. и дописни члан Српске краљевске академије од 1888. године. Из збирки Библиотеке САНУ изложена су дела Лазе Лазаревића као и књиге о њему. Међу изложеним књигама су: прва збирка његових приповедака, његова сабрана дела, примерци са ауторовим посветама Милану Ракићу и Љубомиру Ковачевићу као и преводи Лазаревићевих приповедака на друге језике. Из фототеке Библиотеке изложене су фотографије.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 10. до 26. јуна 2026. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.
Љубомир П. Ненадовић
(Бранковина, 14. септембар 1826 ‒ Ваљево, 2. фебруар 1895)
Био је српски књижевник, дипломата и политичар. Радио је као професор Прве београдске гимназије, службеник у Министарству иностраних дела, секретар Српског посланства у Цариграду и начелник Министарства просвете. За редовног члана Друштва српске словесности изабран је 1848, за редовног члана Српског ученог друштва 1864, а за правог члана Српске краљевске академије 1887. године. Председник Друштва српске словесности био је од 29. марта до. 19. децембра 1860. године. Из збирки Библиотеке САНУ изложена су дела Љубомира Ненадовића која припадају збирци старих и ретких књига. Из фототеке Библиотеке изложене су фотографије.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 20. маја до 5. јуна 2026. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.
Драгомир Виторовић
(Београд, 17. септембар 1926 ‒ Београд, 23. јул 2015)
Био је српски хемичар, универзитетски професор и академик. Његов научноистраживачки рад био је усмерен у више праваца, али се највише бавио органском геохемијом и хемијом нафте, угљева и битуминозних шкриљаца. Своје радове публиковао је у међународним и домаћим научним часописима. Аутор је низа прилога и поглавља у научним монографијама. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1981, а за редовног 1991. године. Био је вишеструко награђиван за свој рад и научни допринос. Из збирки Библиотеке САНУ изложени су најзначајнији радови Драгомира Виторовића. Из фототеке Библиотеке изложене су фотографије.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 29. априла до 15. маја 2026. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.
Јосиф Маринковић
(Врањево, Банат, 11. октобар 1851 ‒ Београд, 13. мај 1931)
Био је српски композитор, диригент, хоровођа Београдског певачког друштва као и Академског певачког друштва Обилић и музички педагог. Студирајући у Прагу и Бечу усавршио своје музичко образовање и био активни учесник у развоју музичког живота у Србији. У Маринковићевом стваралачком опусу најзначајније место припада соло песмама које је компоновао на стихове наших песника романтичара или по мотивима народних песама. Сматра се утемељивачем овог жанра у српској музици. Био је члан Српског ученог друштва од 1884. године и члан Српске краљевске академије од 1907. године. Из збирки Музиколошког института САНУ и Библиотеке САНУ изложена су најзначајнија дела композитора Јосифа Маринковића као и монографије и чланци о њему. Из фототеке Библиотеке изложене су фотографије.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 8. до 24. априла 2026. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.
Милан Бартош
(Београд, 10. новембар 1901 ‒ Београд, 11. март 1974)
Био је српски правник, универзитетски професор и академик. Био је професор и декан Правног факултета у Београду, професор Хашке академије за међународно право и стални предавач на семинару ОУН за међународно право у Женеви. Као експерт из области међународног јавног права објавио је преко двеста научних чланака и других радова. Био је први директор Института за међународну политику и привреду. Дописни члан Академије постао je 1958, а њен редовни члан 1961. године. У Академији је вршио функцију секретара, а затим и потпредседника САНУ. Професор Бартош био је дописни члан Словеначке академије наука и уметности и Македонске академије наука и уметности. Из збирки Библиотеке САНУ изложени су најзначајнији радови академика Милана Бартоша. Из фототеке Библиотеке изложене су фотографије.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 18. марта до 3. априла 2026. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.