Михаило Ђурић
(Шабац, 22. август 1925 ‒ Београд, 25. новембар 2011)
Био је доктор правних наука, филозоф, социолог, универзитетски професор и академик. Уживао је високи научни углед о чему сведоче награде и признања која је за живота примио. Дописни члан Одељења друштвених наука Академије постао је 1994, а редовни 2000. године. За секретара Одељења друштвених наука Академије изабран је 2003. године. Из збирки Библиотеке САНУ изложене су монографије и радови академика Ђурића међу којима се налазе и примерци са његовим посветама другим члановима Академије – Милану Будимиру, Дејану Медаковићу и Мирославу Пантићу. У витринама је изложено и дванаест књига које чине збирку Сабраних списа Михаила Ђурића коју су 2009. године објавили Правни факултет Универзитета у Београду и Службени гласник. Из фототеке Библиотеке изложена је и једна фотографија.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 16. априла до 9. маја 2025. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.
Војислав Ј. Ђурић
(Велика Писаница код Бјеловара, 26. фебруар 1925 ‒ Београд, 12. мај 1996)
Био је српски историчар уметности, универзитетски професор и академик. У свом научном раду бавио се темама из историје средњовековне уметности на територији Југославије, посебно српском уметношћу и њеним везама са другим културним срединама. За дописног члана Академије изабран је 1970, њен редовни члан постао је 1978. године, а од 1979. до 1981. био је секретар Одељења историјских наука Академије. Из збирки Библиотеке САНУ изложена су најзначајнија дела и радови академика Ђурића међу којима се налазе и примерци са његовим посветама академику Виктору Новаку и професору др Браниславу Недељковићу. Из фототеке Библиотеке изложене су две фотографије.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 12. марта до 11. априла 2025. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.
Бранислав Петронијевић
(Совљак код Уба, 6. април 1875 ‒ Београд, 4. март 1954)
Био је српски филозоф, математичар, палеонтолог, доктор филозофије и универзитетски професор. Као научник и оригинални стваралац и мислилац Петронијевић је својим радом обележио прву половину двадесетог века. Објавио је велики број радова и списа. Његова интересовања на пољу науке обухватала су најсложеније проблеме геометрије и математике, астрономију и небеску механику, филозофију и метафизику, разне области психологије, палеонтологије и биолошких наука. Прави члан Српске краљевске академије постао је 1920, а редовни члан Српске академије наука 1948. године. Из збирки Библиотеке САНУ изложени су радови и књиге академика Петронијевића. На неким примерцима налазе се и његове посвете другим научницима и члановима Академије – Милутину Миланковићу, Михаилу Петровићу Аласу, Војиславу Мишковићу и Антону Билимовичу. Из фототеке Библиотеке изложена је и једна фотографија.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 12. фебруара до 7. марта 2025. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.
Јозеф Јиречек
(Високе Мито, 9. октобар 1825 ‒ Праг, 25. новембар 1888)
Био је чешки доктор права и државник. Бавио се историјом права и књижевности. Дописни члан Српског ученог друштва постао је у јануару 1867. године. На чешком језику објавио је три антологије чешке литературе (1858-1861), биографски речник чешких писаца у две књиге као и радове свог таста Павела Јозефа Шафарика. Из збирки Библиотеке САНУ изложене су књиге које је написао или уредио, а неколико примерака припада личној библиотеци Вука Караџића. Међу изложеним књигама налазе се и примерци са његовим посветама Српском ученом друштву. Из фототеке Библиотеке изложена је једна фотографија. У посебној витрини изложена су најзначајнија дела његовог сина, историчара и почасног члана Српске краљевске академије, Константина Јиречека.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 15. јануара до 7. фебруара 2025. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.