Слободан Јовановић (1869–1958–2019)

(Нови Сад, 21. новембар 1869 – Лондон, 12. децембар 1958)

Био је правник, историчар, политичар и писац, професор универзитета (Велика школа и Универзитет, Београд) и председник владе у избеглиштву у Лондону, ректор Универзитета у Београду и декан Правног факултета. Дописни члан Академије постао је 4. фебруара 1905, а редовни 4. фебруара 1908. године. Председник Академије био је од 1928. до 1931. године. Објавио је велики број научних радова и утемељио уставно право у Србији. Био је и зачетник социологије религије као научне дисциплине у српској науци. Умро је у Лондону 12. децембра 1958. године.

Миладин Пећинар (1893–1973–2018)

(Љубиш, 5. март 1893 – Београд, 5. јун 1973)

Био је инжењер грађевинарства и први професор на предмету Хидротехничке конструкције на Грађевинском факултету у Београду. Научна и стручна делатност академика Миладина Пећинара покрива скоро све гране и научне дисциплине хидротехнике. После Другог светског рата постао је чувени експерт у пројектовању хидроенергетских објеката. Био је стручни и научни сарадник многих наших предузећа, установа и института. Дописни члан Академије постао је 1959. године, а редовни 1965. Умро је у Београду 1973. године.

Павле Поповић (1868–1939–2018)

(Београд, 4. април 1868 – Београд, 4. јун 1939)

Био је један од најзначајнијих историчара српске књижевности, аутор бројних студија и монографија о значајним књижевним темама и писцима и универзитетски професор. Био је уредник Српског књижевног гласника, оснивач Друштва за српски језик и књижевност, оснивач часописа Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, председник Српске књижевне задруге, ректор Београдског универзитета. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 20. јануара 1909, а њен редовни члан 16. фебруара 1920. године. Умро је у Београду 1939. године.

Тихомир Ђорђевић (1868–1944–2018)

(Београд, 19. фебруар 1868 – Београд, 28. мај 1944)

Био је етнолог, фолклориста, историчар и професор Универзитета у Београду. Био је први који је у пракси примењивао најновија искуства европске и светске фолклористичке науке. Проучавао је народни живот и обичаје српскога народа, али су значајна и његова проучавања народнога живота, обичаја и стваралаштва других народа. Одржао је многа предавања у свету (Лондон, Париз) о Србији, Србима, српској историји и фолклору. Посебно место у његовом раду представља обимна расправа о српским народним играма. Дописни члан Академије постао је 19. фебруара 1921, а њен редовни члан 16. фебруара 1937. године. Умро је у Београду 1944. године.

Михаило Петровић Алас (1868–1943–2018)

(Београд, 24. април 1868 – Београд, 8. јун 1943)

Био је математичар, оснивач српске математичке школе, професор математике Универзитета у Београду, проналазач, рибарски предузетник, светски путник и путописац. На Сорбони је дипломирао математичке науке 1891. године, физичке науке 1893. године, а у јуну 1894. године одбранио је докторску дисертацију из области диференцијалних једначина. Дописни члан Академије постао је 5. фебруара 1897. године, а редовни 4. фебруара 1899. године. Објавио је велики број проналазака, научних радова, уџбеника и путописа са својих поморских путовања. Добио је велики број награда и признања и био је члан неколико иностраних академија наука (Праг, Букурешт, Варшава, Краков) и научних друштава. Умро је у свом дому на Косанчићевом венцу 1943. године.