Радивој Кашанин (1892–1989-2017)
и Јован Карамата (1902–1967)

Радивој Кашанин (Бели Манастир, 21. мај 1892 – Београд, 30. октобар 1989)
Јован Карамата (Загреб, 1. фебруар 1902 – Женева 14. август 1967)

Радивој Кашанин био је математичар, професор Техничког факултета у Београду и управник Математичког института САНУ. Дописни члан Академије од 22. марта 1946, а редовни члан постаје од 10. јуна 1955. Био је секретар Одељења техничких наука САН од 29. јуна 1955. до 15. априла 1959. године и потпредседник САН од 1. октобра 1957. до 12. јануара 1959.

Јован Карамата био је математичар, професор универзитета у Београду и Женеви. Дописник Академије постаје од 16. фебруара 1939, а редовни члан од 18. марта 1948. Карамата je од почетка свог научног рада сарађивао са страним стручњацима и његови резултати будили су велико интересовање. Држао je предавања по позиву универзитета y Хамбургу, Гетингену, Лозани, Женеви, Бриселу, Гисену, Штутгарту, Килу, Берлину, Лајпцигу и Јени. Био je један од уредника часописа L'enseignement mathématique y Женеви.

Изложба је трајала од 3. до 26. маја. 2017. године.

Милош Н. Ђурић (1892–1967-2017)

(Бенковац, код Окучана, 3. јануар 1892 – Београд, 5. децембар 1967)

Био је историчар филозофије, лингвиста, хелениста и преводилац, професор Филозофског факултета у Београду. За спољног сарадника Института за проучавање књижевности Српске академије наука изабран je 1951, дописни члан Академије постао је 14. јуна 1955, а редовни од 20. децембра 1961.

Изложба је трајала од 29. марта до 28. априла 2017. године.

Чедомиљ Мијатовић (1842–1932-2017)

(Београд, 6. октобар 1842– Лондон, 14. мај 1932)

Био je историчар, политичар и економиста, професор Велике школе y Београду, министар финансија и иностраних дела, посланик y Цариграду и Лондону и државни саветник. Редовни члан Српског ученог друштва постао је 1867, а Српске краљевске академије 1887. Био је председник СКА од 1888. до 1889.

Изложба је трајала од 8. до 24. марта. 2017. године.