Александар Тишма
(Хоргош, 16. јануар 1924 ‒ Нови Сад, 15. фебруар 2003)
Био је књижевник, академик, уредник у Издавачком предузећу Матице српске и главни уредник Летописа Матице српске. Дела су му превођена на око двадесет језика и излазе код познатих издавачких кућа у иностранству. Био је дописни члан Војвођанске академије наука и уметности од 1979, а њен редовни члан од 1984. године. За редовног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1991. године, а за потпредседника њеног огранка у Новом Саду 1992. године. Академија уметности у Берлину учинила га је својим чланом 2002. године. За свој књижевни рад био је вишеструко награђиван. Добитник је Бранкове награде, Нинове награде, Октобарске награде града Новог Сада, Нолитове награде, Награде Народне библиотеке Србије, Андрићеве награде, Награде Лајпцишког сајма за европско разумевање, Државне награде Аустрије за европску књижевност и многих других. Из збирки Библиотеке САНУ биће изложена дела академика Александра Тишме, затим преводи његових дела на друге језике као и књиге о њему. Међу изложеним књигама налазе се и нека од првих издања његових дела: Насељени свет (1956), Кривице (1961), Књига о Бламу (1972), Употреба човека (1976), збирке приповедака Повратак миру (1977) и Школа безбожништва (1978) као и књиге из едиције Библиотека целокупних дела Александра Тишме коју Академска књига из Новог Сада објављује од 2010. године.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 13. новембра до 6. децембра 2024. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.