Никола Кока Јанковић
(Крагујевац, 13. децембар 1926 ‒ Београд, 25. април 2017)
Био је вајар, универзитетски професор и академик. Академију за ликовне уметности завршио је у Београду 1950. године, а две године касније, код професора Сретена Стојановића, завршио је и постдипломске студије. Своје прво излагање имао је на Петој изложби Удружења ликовних уметника Србије 1947. године. Имао је више самосталних и групних изложби. Никола Јанковић радио је, пре свега, у бронзи, а у свом опусу обухватио је све области скулптуре – портрет, ситну пластику, споменичку скулптуру, плакете и медаље. Био је члан УЛУС-а, групе Самостални, Београдске групе и уметничког удружења Лада. Поред уметничке остварио је и веома успешну педагошку каријеру. За редовног професора Факултета ликовних уметности у Београду изабран је 1978. године. Дописни члан Српске академије наука и уметности постао је 1997, а њен редовни члан 2006. године. За свој уметнички рад добио је многобројне награде и признања. Из збирки Библиотеке САНУ изложени су каталози изложби као и монографије и радови о академику Николи Јанковићу. Из фототеке Библиотеке САНУ изложене су фотографије.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 2. до 18. септембра 2026. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.