МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ АЛАС – РОДОНАЧЕЛНИК СРПСКЕ МАТЕМАТИЧКЕ ШКОЛЕ

Од 15. маја до 22. јуна

Први професори Београдског универзитета: Михаило Петровић Алас (први здесна)

Аутори: Жарко Мијајловић, Марија Шеган Радоњић и Стеван Мићић
Коаутор: Маја Новаковић

Изложба посвећена Михаилу Петровићу Аласу, у организацији Српске академија наука и уметности, један је од најважнијих догађаја у оквиру прославе 150 година од његовог рођења. Академик Петровић био је угледан професор математике на Универзитету у Београду, али и књижевник, филозоф, музичар, рибар, светски путник и путописац. Био је студент познатих француских математичара Анрија Поанкареа (Henri Poincaré), Шарла Ермитеа (Charles Hermite) и Шарла Емила Пикара (Charles Émile Picard). Петровић је имао значајан научни допринос у диференцијалним једначинама, комплексној и нумеричкој анализи, геометрији полинома и математичкој феноменологији. Изумео је и конструисао неколико аналогних рачунских машина и био главни криптограф српске и југословенске војске до Другог светског рата.

Оснивање Српске математичке школе сматра се ипак најзначајнијим достигнућем професора Петровића. Из ове школе изашао је велики број истакнутих математичара, који су својим научним достигнућима допринели развоју математике не само у Србији већ и широм света.

На изложби ће бити представљени најважнији радови и детаљи из занимљивог и неконвенционалног живота Михаила Петровића. Посетиоци ће моћи да виде оригиналне Петровићеве докуменате и предмете који се чувају у српским архивима, музејима и библиотекама (Архив, Библиотека и Уметничка збирка САНУ, Дигитална библиотека Математичког факултета, Архив Србије, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Музеј књиге „Адлигат” и Легат Михаила Петровића у Основној школи „Михаило Петровић Алас”).

Циљ ове изложбе је представљање опуса М. Петровића Аласа и еволуције математике у Србији од краја 19. века, када се Петровић појавио на математичкој сцени, до данас, као и најважнијих достигнућа Петровићевих математичких потомака. Намењена је специјалистима, стручњацима и истраживачима, али и широј јавности, посебно школској омладини и студентима.

 Током трајања изложбе предвиђен је богат пратећи програм. Стручна вођења су сваког дана у 13 и 19 сати, а четвртком у 13 сати. Понедељком Галерија САНУ не ради. Радно време Галерије је од 10 сати до 21 сат. Улаз је слободан.