Награда „Ранко Радовић“ аутору др Милану Просену за монографију Палата Српске академије наука и уметности

Добитник овогодишње Награде „Ранко Радовић“ у категорији критичко-теоријских текстова о архитектури, урбанизму и граду је проф. др Милан Просен, аутор монографије Палата Српске академије наука и уметности, објављене у серији „Посебна издања“ Председништва САНУ. Награду „Ранко Радовић“ додељују Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС), као оснивач, и Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Факултет техничких наука Нови Сад – Департман за архитектуру и урбанизам, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Задужбина Илије М. Коларца, Урбанистички завод Београда, Инжењерска комора Србије и Радио-телевизија Србије, као суоснивачи. Свечана додела награде уприличена је у Задужбини Илије М. Коларца.

Из детаљног образложења председнице жирија за доделу награде др Дијане Милашиновић Марић издвајамо:

„Монографија Палата Српске академије наука и уметности др Милана Просена представља изузетно, темељно и вишеслојно научно дело које у савременој српској историографији и историографији архитектуре заузима посебно место. У питању је рад који превазилази оквире архитектонске студије и прелази у поље културног документа, институционалне меморије и интерпретативног записа о настанку и развоју једног од кључних симбола националног идентитета — Палате САНУ.

Ауторски приступ Милана Просена спој је архивске прецизности, историчарске дисциплине и дубоке културолошке сензибилности. Монографија је заснована на опсежном, често раније необјављеном документационом корпусу: конкурсној и пројектној документацији, цртежима, записницима, приватној и институционалној преписци, фотографијама и текстовима из времена настанка. Тиме ова монографија поприма вредност првог комплетног и научно веродостојног приказа развоја Палате САНУ у свим њеним историјским, стилским, друштвеним и урбаним слојевима.

[…]

Управо због овакве интердисциплинарне ширине, научне утемељености, архивске исцрпности и литерарне јасноће, ова монографија представља изузетан допринос савременој српској науци и архитектонској историографији, као и дело које заслужује највише признање. Аутор је успео да створи књигу која није само резултат научне методологије, већ и чин културне одговорности – акт очувања и интерпретације једног од најважнијих архитектонских и симболичких простора Србије.“