Научни скуп поводом обележавања 150 година од рођења академика Живојина Ђорђевића
Научни скуп поводом обележавања 150 година од рођења академика Живојина Ђорђевића, у организацији САНУ, Биолошког факултета и Факултета ветеринарске медицине Универзитета у Београду, биће отворен у четвртак, 16. јуна, у 12 сати, у Свечаној сали САНУ.
Скуп ће поздравити академик Владимир С. Костић, председник САНУ, проф. др Љубиша Станисављевић, декан Биолошког факултета и проф. др Јаков Нишавић, продекан за интегрисане академске студије Факултета ветеринарске медицине.
О животу и раду академика Живојина Ђорђевића говориће професори Биолошког факултата и Факултета ветеринарске медицине Унверзитета у Београду: проф. др Вера Николић, проф. др Ивана Живић, проф. др Ана Ивановић, доц. др Драгана Миличић, проф. др Зоран Станимировић и проф. др Тамара Илић.
Академик Живојин Ђорђевић (Пожаревац, 28. 3/9. 4. 1872 – Београд, 27. 11. 1957) био је чувени зоолог и професор универзитета (Велика школа, Универзитет у Београду). Након завршетка студија на природно-математичком одсеку Велике школе 1893 године, докторирао је 1895. године на Универзитету у Женеви, код знаменитих зоолога Карла Фогта и Емила Јунга. По повратку у Београд 1896. године, изабран је за привременог наставника зоологије на Великој школи. Стручно се усавршавао у наjзначајним научним институтима у Берлину и Паризу, где je стекао нова знања из области протозоологије, цитологије, хистологије и ембриологије.
Изабран је 1898. године за ванредног професора зоологије на Великој школи у Београду. Наредне године преузима управу над Зоолошким заводом у Београду, који је захваљујући његовом великом залагању посатао регионални центар за модерна научна истраживања. Након оснивања Београдског универзитета 1905. године, проф. Живојин Ђорђевић био је једини професор зоологије, упоредне анатомије и функционалне морфологије (физиологије) животиња.
Аутор је бројних уџбеника и научних радова из зоологије, који су представљали пионирске радове из ове области у нашој науци и поставили темеље модерном изучавању зоологије на Београдском универзитету. Наставу зоологије увео у најсавременије нaучне токове.
Допринео је оснивању Медицинског, Ветеринарског и Пољопривредног факултета на Београдском универзитету, а као члан Српске краљевске академије дао је велики допринос оснивању Института за хидробиологију у Охриду и Оцеанографског института у Сплиту.
За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1906, а за редовног 1922. године. Биран је за члана ЈАЗУ, Зоолошког друштва Чехословачке, Руске Шевченко академије, као и за почасног председника Зоолошког друштва Француске.
Директан пренос може се пратити путем линка https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/.