Друштво српске словесности
(1846-1850)

1846.
	21.01.	Донет је пословник о раду и правима и дужностима чланова (Устројеније), (Гл. ДСС 1 (1847) VIII – XIII).
	26.12.	Јован Стерија Поповић објављује први извештај о Народном музеју: Стање србског народног музеума (Гл. ДСС 1 (1847) 153-183).
	29.12.	Јован Стејић предлаже да се предузме прикупљање података и споменика за историју српског народа.
	29.12.	Oбјављен је Речник географијско-статистични Србије Јована Гавриловића.

1847.
	20.01.	Аврам Петронијевић износи план „како би се могло доћи до нове српске историје“ (Гл. ДСС 2 (1849) 156-160).
	08.05.	Кнез Александар издаје уредбу са новим Уставом Друштва (Гл. ДСС 1 (1847) V-VII).
	20.05.	Константин Бранковић, уредник Гласника, у Прегледу предмета за Гласник јасно дефинише задатке Друштва: \n а) обрађивање језика: теоријски (лексички и граматички) и практично (објављивање оригиналних књижевних радова и преводи класика); \n б) распрострањивање наука у народу Српском (Гл. ДСС 1 (1847) I-IV).
	20.05.	Објављени су: Горски вијенац Петра Петровића Његоша, Нови завјет у преводу Вука Караџића и Рат за српски језик и правопис Ђуре Даничића.\n О трошку Друштва средином године излази први број Гласника ДСС и Описаније древности у Светој (Атонској) Гори Димитрија Аврамовића.

1848.
	01.01.	На породичном имању на Сењаку, Владимир Јакшић почиње прва климатолошка мерења у Србији – Сиксовим термометром који је с пролећа 1847. донео из Хајделберга . ( Гл. ДСС 3 (1851) 262-276)
	19.02.	Друштво од Правитељства добија дозволу да своје књиге може бесплатно да шаље и прима.( Гл. ДСС 3 (1851) 262-276)
	31.10.	Коста Цукић је предложио да се за чланове Друштва укине правописна забрана из 1832.године (Гл. ДСС 2 (1849) 281-282).
	31.10.	Објављени су: Дјеловодни протокол од 1812. маја 21. до 1813. августа 5. Кара-Ђорђа Петровића од Исидора Стојановића, Србска граматика ( Део први) од Петра Нинковића и превод Гаврила Поповића, Часови благоговјенија (по Чокеу)

1849.
	02.01.	Ђура Даничић је изабран за дописног члана.
	14.04.	Атанасије Николић предлаже оснивање општинских читаоница у Србији.
	14.05.	Друштво је подељено у 5 одсека: језикословни , исторички, правословни (правне и државне науке, статистика и политичка економија), философијски и природословни (Гл. ДСС 3 (1851) 277).
	14.05.	Објављени су: Рјечник србско-нјемачко-латински Григорија Лазића, Животоописаније славни људи старог и новиег века Гаврила Поповића и Мислословлје или Логика за младеж Константина Бранковића.

1850.
	08.01.	Јосиф Панчић је изабран за дописног члана.
	05.02.	Друштво откупљује рукописе покојног Исидора Стојановића – грађу за новију српску историју.
	23.04.	Друштво се обраћа дописном члану Сипријану Роберу, професору словенских књижевности у Паризу, да из париске Народне библиотеке попише све књиге и рукописе који се односе на српску историју (Гл. ДСС 3 (1851) 285).
	29.04.	Димитрије Тирол извештава да је од Катарине Деметровић из Темишвара добио велики број докумената о породици грофа Ђурђа Бранковића које она уступа Друштву (Архив ДСС, 65).
	29.04.	Објављени су: Србска граматика Јована Балукчића, Антропологија и Психологија у преводу Јована Стејића, Астрономија и Физика у преводу Константина Бранковића и Јестаствено земљописаније у преводу Милована Спасића.