Друштво српске словесности
(1851-1855)

1851.
	06.01.	Сипријан Робер извештава о резултатима рада на истраживању српских рукописа и књига у париским архивима и библиотекама / износи податке о рукопису Бертрандона де ла Брокијера / (Архив ДСС, 96).
	26.06.	Образован је Позоришни одбор за изградњу театарске зграде у коме су били Атанасије Николић, Матија Бан, Ђорђе Малетић и др.
	16.11.	Уредник Гласника Ђорђе Ценић предлаже да се пропишу правила за правопис који ће се користити за издања Друштва. Јован Стејић је убрзо израдио Практична правила србског правописа (Гл. ДСС 4 (1852) 4 -15).
	16.11.	Друштво преко Новина српских упућује позив за сакупљање историјског материјала. Јанко Шафарик издаје Описаније стари србски новаца (Гл. ДСС 3 (1851) 191-259).
	16.11.	Дописни члан Павле Ј. Шафарик у сарадњи са Друштвом издаје у Прагу Избор југославјанских достопамјатности.

1852.
	28.02.	Јован Стејић износи Предлог за Српски рјечник и Српску граматику (Гл. ДСС 5 (1853) 1-13).

1853.
	09.05.	Друштво је позвало Јосифа Панчића да предузме ботаничко путовање по Србији и дало му новчану помоћ.
	15.09.	Усвојено је ново Устројеније књажеско-српског лицеја по нацрту Платона Симоновића.
	15.09.	Друштво даје 250 форинти Стефану Верковићу „сакупитељу старина у Европској Турској“, за куповину старих рукописа и новаца (Гл. ДСС 6 (1855) 330).

1854.
	30.09.	Друштво апелује на Министарство просвете да пооштри казне за уништавање историјских споменика.
	15.09.	Јосиф Панчић предаје за штампу дело, писано у 12 свезака, Флора Србска или саморастије које је прикупљао по Србији од 1846 до 1854. године (Архив ДСС, 180).
	15.09.	Објављен је Цицеронов спис О дужностима у преводу Г. Лазића. – Друштво склапа уговор са земунским књижаром Сопроном о продаји својих издања.

1855.
	24.02.	На предлог Милована Јанковића упућен је позив српским књижевницима, свештеницима и учитељима да прикупљају речи које се не налазе у Вуковом Рјечнику.
	08.04.	Друштву је одобрено да унесе у Србију известан број примерака Вуковог Рјечника.
	08.04.	Издат је Державопис Сербие Владимира Јакшића.- Отворена је прва телеграфска линија у Србији: Београд-Алексинац.