Српска краљевска академија
(1886-1890)

1886.
	01.11.	Академија је установљена „Основним законом Краљевско-српске академије“ који је Скупштина изгласала а краљ Милан Обреновић обнародовао. Закон је предвидео да ће прве академике и дописнике поставити краљ као заштитник Академије. По чл. 7 Основног закона о СКА Народна библиотека и Народни музеј спадају под надзор Академије.

1887.
	05.04.	Именовани су први чланови Академије а за председника је указом постављен Јосиф Панчић.
	12.08.	Председништво је одлучило да се на земљишту „друштвеном“ у Кнез Михаиловој улици подигне привремена зграда за Академију.
	18.12.	На састанку целокупне Академије усвојен је Пословник СКА. Пословником су дефинисани организација и задаци Академије, предвиђене су и прве серије : Глас, Споменик и Годишњак.
	18.12.	Објављена је прва књига Гласа другог разреда: Пронијари и баштиници Стојана Новаковића.

1888.
	23.01.	Изабрани су први дописници Академије.
	06.02.	Чедомиљ Мијатовић постављен је за председника Академије.
	22.02.	На свечаном годишњем скупу чита се писмо – посланица председника Јосифа Панчића (СКА Год. 1 (1888) 155-157).
	25.02.	Преминуо је Јосиф Панчић.
	27.02.	Јован Жујовић предлаже да се штампају целокупна дела Јосифа Панчића.
	28.03.	Академија уметности износи предлог плана за привремену зграду Академије (СКА Год. 2 (1889) 182-197).
	18.04.	Милан Ђ. Милићевић даје писмени предлог о оснивању Државне архиве (СКА Год. 2 (1889) 92-94).
	12.05.	Михајло Валтровић и Драгутин С. Милутиновић подносе „мемоар о испитивању српске уметности средњег века“ (СКА Год. 3 (1890) 72-82).
	10.09.	На свечаном скупу у славу стогодишњице Вука Караџића Стојан Новаковић говори о задацима Академије у неговању српског језика и износи научно утемељен и стручно образложен предлог за израду великог националног речника савременог језика. (СКА Год. 2 (1889) 182-197).
	21.10.	Председништво је одлучило да се на Париску изложбу пошаљу сва издања Академије „у лепом повезу“.
	21.10.	Објављене су: прве књиге Годишњака и Споменика.

1889.
	01.05.	Академија се из просторија Велике школе сели у кућу Јована Гавриловића „под кирију“.
	01.09.	Академија почиње рад.
	18.09.	Милан Ђ. Милићевић и Михајло Валтровић изложили су Пројекат закона о старинама у Краљевинини Србији (СКА Год. 3 (1890) 44-55).
	23.10.	Секретар Академије друштвених наука Милан Ђ. Милићевић чита свој „Пројекат закона за уређење Државне архиве“ (СКА Год. 3 (1889) 57-60).

1890.
	23.03.	Аустроугарско посланство поклања Академији примерак Светостефанске хрисовуље, која су исте године објавили Љубомир Ковачевић и Стојан Новаковић у Споменику 4.
	23.03.	Објављени су : Стари српски хрисовуљи, акти, биографије, летописи, типици … – Светогорски акти Љубомира Стојановића.