Српска краљевска академија
(1896-1900)

1896.
	01.01.	Милан Ђ. Милићевић указом је постављен за председника Академије.
	19.01.	Главни годишњи скуп усваја одлуку о подизању Музеја српске земље, о штампању списа Лазара Арсенијевића Баталаке и о руковању Фондом Катарине Ивановић (СКА Год. 9 (1896) 104-105).

1897.
	11.05.	Свечано је откривен споменик Јосифу Панчићу.
	30.09.	Пренос Вукових посмртних остатака из Беча у Београд (СКА Год. 11 (1898) 60-61, 84).
	03.11.	Откупљена је архива војводе Книћанина, драгоцена грађа за новију српску историју (СКА Год. 11 (1898) 82).
	03.11.	Љубомир Стојановић је у Бечу издао фотолитографско издање Мирослављевог јеванђеља у 300 примерака о трошку краља Александра Обреновића. Примерци нису продавани већ су поклањани институцијама и појединцима према списку који су направили Љ. Стојановић и краљ Александар.

1898.
	26.02.	Академија одлучује да пошаље своја издања на Светску изложбу у Паризу 1900.
	27.05.	На заједничком скупу Академије философских и друштвених наука одлучено је да се оснује Етнографски одбор (СКА Год. 12 (1899) 49).
	27.05.	Из фонда Лазара Арсенијевића Баталаке објављена је његова Историја српског устанка.

1899.
	11.01.	Јован Ристић указом је постављен за председника Академије.
	01.09.	Сима Лозанић указом је постављен за председника Академије.
	22.09.	Председништво доноси одлуку о сређивању Академијине библиотеке и избору сталног библиотекара (СКА Год. 13 (1900) 117).
	18.10.	Донета је одлука да се уреди Академијина архива и рукописна збирка да би се приступило систематском издавању историјске грађе и старих књижевних споменика у Зборнику за историју језик и књижевност српског народа (СКА Год. 13 (1900) 84, 178).
	27.10.	Отворена је изложба архитектонских, живописних и скулптурних споменика из старих српских манастира.

1900.
	09.01.	Михајло Петровић чита свој први рад из области математичке феноменологије: О математичкој теорији активитета (приступна беседа).
	22.02.	Јован Цвијић подноси извештај о испитивању српских села (СКА Год. 13 (1900) 186-199).
	16.04.	Јован Мишковић указом је постављен за председника Академије.
	06.06.	На заједничком скупу Академија филозофских и друштвених наука прочитан је нацрт како треба издавати Зборник за историју, језик и књижевност (СКА Год. 14 (1901) 98-101).
	06.06.	На Светској изложби у Паризу, у павиљону инструмената, изложен је хидроинтегратор – први предак будућих аналогних рачунара, који је конструисао Михајло Петровић (добио је златну медаљу). – Изашла је прва књига Античких споменика у Србији Николе Вулића.