Oбележавањe стогодишњице рођења академика Војислава Ј. Ђурића

Свечана академија поводом  обележавања стогодишњице рођења академика Војислава Ј. Ђурића одржана  je у понедељак, 8. децембра, у Свечаној сали САНУ.

Војислав Ј. Ђурић (Велика Писаница код Бјеловара, 26. 2. 1925 – Београд, 12. 5. 1996) био је један од најистакнутијих српских и југословенских историчара уметности. Гимназијско образовање стекао је у Вуковару, Сремској Митровици и Београду, где је матурирао 1944. године. У септембру исте године прикључио се Народноослободилачкој војсци. Након завршетка Другог светског рата, уписао је студије историје уметности на Филозофском факултету, где је дипломирао 1949. године. Током студија почиње да ради као хонорарни асистент у Одељењу за новију југословенску уметност Народног музеја у Београду 1948. године.

На Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду изабран је за асистента 1950. године. Боравио је на студијском усавршавању у Паризу, на École des Hautes Études и Collège de France, код проф. А. Грабара (1953/54). У децембру 1956. на Филозофском факултету у Београду одбранио је докторску дисертацију под насловом „Дубровачка сликарска школа“. Наредне године, на матичном факултету, изабран је у звање доцента за предмет Југословенска уметност – средњи век. У звање ванредног професора изабран је 1962. године, а за редовног професора 1967. године.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1970, а редовни члан постао је 1978. године. Дужност  секретара Одељења историјских наука САНУ  обављао је од  1979. до 1981. године. Био је председник Хиландарског одбора САНУ (од  1978) и Одбора за историју уметности ( од 1977. до 1983). Такође, био је члан Председништва САНУ  од  1989. године.

Низ година био је члан Управног одбора и потпредседник Српске књижевне задруге. Такође, био је дугогодишњи сарадник Матице српске, у Одељењу за ликовне уметности, као и члан њеног Управног одбора.

Поље његовог научног рада обухватало је проучавање уметности средњег века византијске културне сфере на територији негдашње Југославије. Из његове богате библиографије као монументално дело  издваја се студија Византијске фреске у Југославији (1974).

Годинама је уређивао часописе Зограф и Хиландарски зборник САНУ, пружајући велики допринос  високом научном нивоу и међународном угледу тих публикација.

Добитник је многих награда и признања, међу којима су:  Октобарска награда Београда (1964), Хердерова награда (1982), Седмојулска награда Србије (1985), Орден заслуга за народ са сребрним зрацима (1964) и Орден рада са црвеном звездом (1988).

Својим научним и педагошким радом дао је немерљив допринос проучавању наше средњовековне уметности.

Директан пренос може се пратити путем линка https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/.