Обележен Дан Српске академије наукa и уметности 2025.

Свечани скуп поводом обележавања Дана Српске академије наукa и уметности одржан је у среду, 19. новембра , у Свечаној сали САНУ.

У поздравном говору, академик Зоран Кнежевић, председник САНУ, говорио је о богатом историјату Библиотеке САНУ истакавши да ова Академијина јединица  својим редовним активностима већ пуне 184 године значајно доприноси раду Академије и њених чланова, а негујући постојеће традиције и заснивајући нове ствара основу за брже и успешније остварење врхунских домета у науци и уметности. Овом приликом, председник САНУ се осврнуо на статус и улогу националних академија у 21. веку,  нарочито у светлу савремених научних и културних, али и крупних друштвених и геополитичких промена и процеса који се у свету убрзано одвијају нагласивиши да је: „Српска академија наука и уметности државна институција укорењена у народу, његовом духу, традицији и култури и као таква делује у датом окружењу на које у границама својих законских и статутарних одређења утиче и које у складу са својим могућностима у извесној мери обликује. Када то кажем, имам у виду чињеницу да је ситуација у српском друштву, нажалост, и даље сложена и бременита нерешеним проблемима за које се од Академије у јавности често очекују обавезујућа мишљења и брза решења. Не улазећи сада у понекад спорну природу таквих захтева и упитну компетентност и позваност Академије за њихово рационално и адекватно испуњавање, верујем да можемо да се сложимо да дужност Академије јесте да прати збивања у друштву, препознаје проблеме у чијем решавању може да допринесе својом експертизом и да, када оцени да је то потребно и корисно, промишљено, с мером и у складу са осећањем за прави тренутак реагује.“

Овом приликом уручене су награде „Медаља САНУ“ овогодишњим лауреатима ─ академику Николи Коњевићу за област природних и техничких наука и академику Тибору Варадију  за област друштвених и хуманистичких наука.

Говорећи о богатом и плодоносном научном опусу овогодишњег лауреата из области природних наука, академик Зоран Поповић, потпредседник САНУ, нагласио  је да се академику Коњевићу признање додељује за дугогодишњи научни рад у области физике и спектроскопије ниско температурне гасне плазме с тежиштем на развоју спектралних метода.  У образложењу Комисије за доделу награде „Медаља САНУ“ истакнуто је да се резултати његових радова користе  у спектроскопским методама битно заснованим на облицима спектралних линија водоничних и неводоничних атома и јона у плазми. Примењују се у великом броју лабораторија широм света за тестирање и побољшање теорија, као и за унапређење дијагностике гасне плазме у лаборатотији, индустрији, а нарочито у астрофизици. Такође, академик Коњевић је први код нас започео рад са ласерима, неколико година после њиховог открића, користећи их за дијагностику плазме. Написао је прву књигу-уџбеник о ласерима и био је први наставник у Србији из те области.

Приликом уручења награде академик Никола Коњевић изјавио је да ово признање сматра круном свог више од двадесет година дугог чланства у Академији, као и да се захваљује својим сарадницима са којима је успео да у тешким условима створи светски признате резулате, као и да утемљи сада међународну признату београдску школу спектроскопије.

Академик Небојша Лалић, генерални секретар САНУ, предстваљајући богату научну и стручну делатност  академика Тибора Варадија, подсетио је на његове светски признате доприносе у области међународне трговинске арбитраже, верификоване одговарајућим уџбеником који има вeћ седам издања и користи се на пет континената. Такође, генерални секретар САНУ подвукао је  да је Комисија за доделу награде „Медаља САНУ“  истакла да се  значајан допринос академика Варадија односи и на разматрање питања језика у правним поступцима, а да је резултате објавио у својој високо оцењеној међународној монографији (2006), међународним часописима и недавно, по позиву, у Кембриџком зборнику о међународним трговинским арбитражама (2023).  Посебно је истакнуто успешно учешће академика Варадија у великом броју међународних арбитража, укључујући и оне када је заступао субјекте из Србије, као и државу Србију пред Међународним судом правде. Такође, академик Варади је држао предавања као гостујући професор на значајном броју водећих светских универзитета.

Изразивши захвалност  због урученог признања академик Варади је изјавио да „Медаља САНУ“ за њега има изразито велики значај. Овом приликом, он је нагласио да Дан САНУ представља подстицај и охрабрење, јер је Академија  скоро два века позорница размишљања. Као и да искрено верује да САНУ остаје чувар права и шанси за истинско размишљање.

У књижевном делу програма академик Душан Ковачевић прочитао је свој есеј „Библиотека моје младости”, као  и избор из своје поезије.  У оквиру уметничког дела програма изведене су композиције  академика Властимира Трајковића „Балада за соло гитару“, оп. 13 (1983), академика Дејана Деспића избор 5 игара из „Девет игара за соло кларинет“, оп. 62 (1976), као и академика Исидоре Жебељан „Поломка квартет“ (2009/2011).