Обележен Дан Српске академије науке и уметности
Свечани скуп поводом обележавања Дана Српске академије науке и уметности одржан је у понедељак, 20. новембра, у Свечаној сали САНУ.
У поздравном говору, академик Зоран Кнежевић, председник САНУ, осврнуо се на протеклих годину дана коју је провео на челу највише научне и уметничке институцију у земљи истакавши да САНУ остаје национална академија, која је дубоко укорењена у наш народ и друштво и да је спремна да пружи сваку могућу научну и стручну помоћ у тражењу одговора на најзначајнија савремена питања са којима се наша држава и народ суочавају у овим изузетно турбулентним временима.
Овом приликом уручену су награде „Медаља САНУ“ овогодишњим лауреатима ─ академику Владимиру Костићу за област природних и техничких наука и академику Гојку Суботићу за област друштвених и хуманистичких наука.
Говорећи о богатом и плодоносном научном опусу овогодишњег лауреата из области природних наука, академик Зоран Поповић, потпредседник САНУ, нагласио је да је управо захваљујући раду академика Владимира Костића наша неуролошка наука стекла велики углед у свету, као и да је немерљив његов допринос у развоју научног кадра и формирању веома препознатљиве, јединствене и угледне неуролошке школе. Кључни резултати његових истраживања публиковани су у најпрестижнијим светским часописима из области неурологије, док се његови радови одликују импресивним борјем цитата (преко 15.000) Такође, истакнут је и његов изузетан допринос у развоју и покретању бројних активности у САНУ, посебно током осам година колико је провео на челу Академије.
У обраћању приликом уручења награде академик Костић нагласио је да „Медаљу САНУ“ сматра за најважније признање које је досад примио. Осврнувши се на различиту природу науке и уметности, један од наших најзначајнијих неуролога, нагласио је да за њега САНУ остаје најзначајнијa црква ове две племените делатности.
У образложењу поводом доделе „Медаље САНУ” академику Гојку Суботићу истакнуто је да се основна вредност његовог научног доприноса огледа у ингениозном споју истраживања у оквирима једне идентитетске науке, као што је историја српске средњовековне уметности, и истраживања широких оквира које чине византијска и тзв. поствизантијска уметност земаља византијског културног круга, са полазишном тачком у самој Византији. Један и други оквир, ужи и шири, чине нераскидив спој, што је у највећој мери допринело импресивним резултатима научног приступа академика Суботића.Овом приликом академик Миодраг Марковић, потпредседник САНУ, подсетио је на изузетна научна достигнућа академика Суботића, истакавши да је реч о једном од наших најплодотворнијих истраживача на пољу средњовековне српске уметности.
Изразивши захвалност због урученог признања, академик Суботић оценио је да ће наставити да се стара о посебном месту које историја уметности као научна дисциплина заузима у оквиру историјских наука под окриљем највише научне и уметничке институције у земљи.
Скуп је свечано поздравио и председник Републике Србије Александар Вучић, који се осврнуо на историјске изазове садашњег тренутка и истакао да САНУ и СПЦ, као и саму српску државу, види као вечне ослонце и институције од највишег значаја за развој српског народа и културе. Овом приликом председник Вучић је указао да су мишљење и подршка САНУ увек били важни за развој српског народа и културе, чак и кад долазе у форми најоштрије критике.
У оквиру уметничког дела програма изведене су композиције академика Ивана Јевтића „Per tromba solа“ и „Свита за виолину посвећена Василију Мокрањцу“, као и уметнички сегмент „Завештана“, који је приредио академик Горан Петровић.