ДЕЛА МИЛИВОЈА НИКОЛАЈЕВИЋА

ОД 18. ДО 29. АПРИЛА 2024.

Организатори: Огранак САНУ у Новом Саду и Академија уметности у Новом Саду

Миливој Николајевић (Сремска Митровица, 24. 3. 1912 − Нови Сад, 27. 8. 1988) био је један од најзначајнијих војвођанских сликара друге половине 20. века.  Уметничку школу завршио је у Београду, у класи Ивана Радовића, Бете Вукановић, Љубомира Ивановића и Симеона Роксандића.

Пуних шездесет година његовог уметничког стварања било је испуњено интензивним радом кроз стално експериментисање и проналажење нових техника. У почетку је припадао и излагао са значајном југословенском групом „Десеторица“, а касније на преко 50 самосталних и 350 групних изложби у земљи и иностранству. Био је учесник и покретач низа уметничких колонија у Војводини и ван ње. Док је радио као управник Галерије Матице српске (1950−1976)  оформљена је значајна збирка српског сликарства 18. и 19. века.

Као професор Академије уметности у Новом Саду организовао је почетак наставе на Ликовном одсеку 1979. године. Учествовао је у оснивању Војвођанске академије наука и уметности чији редован члан постаје 1981. године. За своје уметничко стваралаштво примио је бројне награде, међу којима се издвајају: Октобарска награда Новог Сада (1961), Седмојулска награда (1975), Награда ослобођења Војводине (1978), Награда АВНОЈ-а (1984). Оставио је за собом више од две хиљаде радова (цртежа, акварела, графика и слика),  a бавио се и писањем есеја, студија и огледа из области ликовне уметности.

Изложба ће понудити пресек  његовог раскошног уметничког  опуса: од интимистичког израза дефинисаног у темама портрета, актова и мртвих природа тридесетих година прошлог века, преко особеног тумачења соцреалистичких тема до подручја апстракције у коју закорачује крајем педесетих година.