ИЗЛОЖБА „ЦРКВЕ БРВНАРЕ – ЧУВАРИ ТРАДИЦИЈЕ: НЕПРЕКИДНА МОЛИТВА ПОД ДРВЕНИМ СВОДОМ“ У ГАЛЕРИЈИ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ САНУ

Изложба фотографија „Цркве брвнаре – чувари традиције: Непрекидна молитва под дрвеним сводом“, чији је  аутор Станко Костић,  отворена  je  4. октобра, у Галерији науке и технике САНУ.

Кроз фотографије аутор  представља архитектонско наслеђе,  умеће тадашњих мајстора у градњи цркви брвнара на нашем тлу и утицај градитеља из Осата преко Дрине и мајстора из Призрена, који су се доселили у сеобама са југа Србије. Такође, указује се и на велики историјски значај ових светиња, а посетиоци ће моћи да виде и део иконописа који је затечен у црквама брвнарама, чији су аутори путујући зографи и наши иконописци тога времена.

Како у свом тексту, писаном за каталог изложбе,  запажа академик Бранислав Митровић:  „Након периода великог културног успона и узлета српског средњовековног црквеног градитељства, настао је период празнине и прекида током отоманског периода. Културни замах од неколико векова прекинут је турским освајањем Србије половином 15. века. Од тада до почетка 19. века, српски народ ће преживљавати тежак период борбе за физички и духовни опстанак. У дугачком периоду након пропасти средњовековне српске државе, архитектура је била сведена на најједноставније архаичне и архетипске облике, па су се и цркве градиле у дрвету и малих димензија. Цркве брвнаре тако постају снажно упориште православне вере“.

Академик Митровић истиче да се настанак ових објеката може разумети и као континуитет старе, народне неимарске традиције у одређеним условима и према тренутним могућностима народа.

„Ови објекти су имали велики значај за народ, јер је црква у тим тешким временима била место окупљања, веровања и наде у опстанак, али и место очувања народног духа и традиције. Црква брвнара је била саборно место за веру и литургијски живот.  Цркве брвнаре су објекти архетипске форме, сведене, монашки скромне, својим обликом најсличније изворном доживљају куће. Народ је могао да их разуме и прихвати као свој дом, као континуитет кућног амбијента са доживљајем топлине дома. Оне упечатљиво тумаче турбулентни период српске историје, али и показују изванредно умеће народног мајстора – градитеља у дрвету“,  објаснио је академик Митровић.

Поставка у Галерији науке и технике САНУ  траје до  28. октобра 2023. године.