Изложба „Грачаница: сјај уметности у доба краља Милутина“

Изложба „Грачаница: сјај уметности у доба краља Милутина“, ауторке Александре Давидов Темерински, може се погледати у Галерији САНУ до 26. фебруара 2023.

Изложба, која се реализује у организацији САНУ  и Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд, плод је обележавања два јубилеја. Недавно су окончани конзерваторски радови на целокупном зидном сликарству  Грачанице (2010–2018), у организацији Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд, институције која је 2022. године обележила 75 година рада. Она представља завршницу обележавања тог значајног јубилеја.  Такође, 2021. године, навршило се пуних седам столећа од завршетка осликавања Грачанице и важне епохе српске средњовековне историје – четири деценије дуге владавине краља Милутина (1282–1321), који је преминуо ускоро по завршетку осликавања своје последње цркве. Тај велики јубилеј је представљао повод за првобитно планирани термин изложбе.

Будући да је естетске вредности архитектуре и сликарства Грачанице могуће представити само посредно, највећи део изложеног материјала чине принтови архитектуре и сликарства великих димензија уз допринос нових технологија. Представљање тродимензионалне архитектуре посебан је изазов, па ће видео-анимација  изградње једне од најзначајнијих средњовековних задужбина омогућити посетиоцима да стекну увид у процес изградње, односно у елементе грађевине и њену конструкцију. Нешто касније дозидана спољна припрата приказана је сасвим сумарно, у складу са степеном очуваности њеног првобитног изгледа и њеним естетским дометима.

Када је реч о грачаничком сликарству из времена краља Милутина, иако околност да је реч о посредном представљању може изгледати као недостатак, оно се може испоставити и као предност будући да ће публика бити у прилици да из непосредне близине посматра композиције великих формата, недавно очишћеног и конзервираног живописа, у неким случајевима у размери 1:1.

Концепт изложбе подразумевао је представљање живописа према просторним целинама цркве: од припрате, коју је било могуће реконструисати у извесној мери, до наоса и олтарског простора, уз посебно осмишљену галерију „портрета“. Приликом избора композиција и појединачних фигура тежиште је било на најбоље очуваним, ликовно и историјски највреднијим композицијама и појединачним фигурама. Сагледавању целине сликаног ансамбла допринеће VR (virtual reality) презентација унутрашњости цркве, док су конзерваторски радови на сликарству илустровани документарним филмом.

Изложба је реализована уз покровитељство Министарства културе Републике Србије и Секретаријата за културу Града Београда.

Ауторка поставке је Борјана Шуваковић, графички дизајн потписује Зоран Бореновић, а аутор графичког решења пратећег каталогa je Мирослав Лазић.