Палата Српске академије наука и уметности

Српска академија наука и уметности је објавила монографију професора Милана Просена под насловом Палата Српске академије наука и уметности. Књига је припремљена поводом обележавања 100 година постојања Академијине зграде (1924–2024). Уредник издања је почивши академик Милан Лојаница, главни уредник је академик Небоша Лалић, генерални секретар САНУ, а рецензенти су академик Бранислав Митровић, дописни члан САНУ Игор Борозан и др Марина Павловић.

Аутор Милан Просен написао је исцрпну студију о Палати Академије и њеној првобитној намени, од 1924. године када је зграда подигнута по замисли архитеката и чланова Српске краљевске академије Андре Стевановића и Драгутина Ђорђевића, преко њеног преуређења после Другог светског рата према пројектима архитекте Григорија Самојлова (1952), до савременог идејног пројекта реконструкције. Палата Академије имала је увек централну улогу на београдском корзоу; она је један од стожера друштвеног животу престонице, као и један од њених најзначајнијих културних топонима; једном речју – „храм науке, уметности и културе“. Она је, према речима академика Владимира С. Костића, „део једне неупитне целине и, онако достојанствена, елегантна и тиха само додатно пребацује терет на наша плећа. Овом неопходном монографијом сагледавање САНУ и њеног континуитета постаје битно лакше. Јавност тако може слободно, иако јој то никада није било онемогућено, да уђе у нашу кућу, погледа ‘породичне’ фотографије и доживи је, како и треба, као своју.“