Посета председнице Владе Републике Србије

Представници Владе Републике Србије, на челу са премијерком Аном Брнабић, посетили су 17. априла Српску академију наука и уметности и том приликом обишли Библиотеку и Архив САНУ, као и Аудиовизуелни архив и центар за дигитализацију САНУ.

У сусрету с представницима Академије, Ана Брнабић је истакла да је Влада Србије одвојила шест милиона евра за реконструкцију Палате САНУ која треба да буде урађена у складу са најсавременијим стандардима, нагласивши да се културно-историјско наслеђе не сме запоставити, а да је значај САНУ за српски народ, државу и културу непроцењив.

Имајући у виду да је Палата САНУ последњи пут комплетно обновљена педесетих година прошлог века, циљ реконструкције није само чување од пропадања, већ и унапређење зграде.

Друга тема разговора између делегације Владе Србије – коју су, поред премијерке, чинили  министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, директор канцеларије за информационе технологије и електронску управу Михаило Јовановић и директор канцеларије за јавна улагања Марко Благојевић – и делегације САНУ – међу  којима су били академик Владимир Костић, председник САНУ, академици Зоран Поповић и Љубомир Максимовић, потпредседници САНУ, академик Марко Анђелковић, генерални секретар САНУ, и Бојан Бугарчић, управник послова САНУ, те академици Милан Лојаница и Бранислав Митровић – био је и  Аудиовизуелни архив и центар за дигитализацију САНУ.

Говорећи о важности дигитализације и очувању културне баштине од пропадања, председник САНУ Владимир Kостић је изјавио: „Док нисам дошао у Академију нисам знао да папир оболева од бактеријских инфекција, да зелени, да жути, да нестају рукописи једног Јована Цвијића полако пред нашим очима, не схватајући да нестајањем тих рукописа нестају читави светови на које смо поносни, а прилично небрижни кад треба да их сачувамо”.

Иначе, Аудовизуелни архив је формиран 2017. године, с намером да се почне са систематском дигитализацијом културног наслеђа српског народа. Ово је, када је реч о академијама наука и уметности у Европи, скоро па пионирски подухват. Средствима Владе Србије обезбеђен је простор, као и најсавременија опрема која се користи у институцијама попут Британске библиотеке, Музеја модерне уметности и Морганове библиотеке у Њујорку. У овој години, планира се, између осталог, дигизализација преписке Вука Ст. Караџића и ретких књига из библиотеке САНУ. Такође, пројекат које се очекује до краја 2019. године јесте и дигитализација свих доступних докумената који се односе на Слободана Јовановића, што ће бити још један начин на који ће САНУ обележити 150- годишњицу његовог рођења. Овако сачувана документа биће доступна најширој јавности и будућим генерацијама.