Предавање „Батерије као складишта енергије и ослонац зелене агенде” проф. др Бранимира Н. Гргура

У оквиру циклуса „Стање и перспективе природних ресурса Србије у условима климатских промена, енергетске транзиције и нових праваца привредног развоја”, у четвртак, 8. маја, у 12 сати, у Свечаној сали САНУ

проф. др Бранимир Н. Гргур одржаће предавање под називом „Батерије као складишта енергије и ослонац зелене агенде”.

Електрохемијски извори енергије на бази литијума, литијум-јон батерије, данас су најраспрострањенији и користе се у широком дијапазону примене, од преносивих електронских уређаја, електричних аутомобила, других транспортних средстава па све до складишта електричне енергије. Услед мале распрострањености литијума и коришћења стратешких сировина, предавање ће бити посвећено емисији угљен-диоксида и потрошњи енергије током технолошких поступака добијања и прераде једињења литијума и осталих метала из различитих извора, производњи компоненти батерија, позитивне и негативне електроде, електролита, па све до производње ћелија и акумулаторских батерија. Такође, разматраће се проблематика сигурности ових система током експлоатације. На крају ће бити речи о емисији угљен-диоксида потенцијалног рудника литијума у долини Јадра и потрошњи енергије и емисији угљен-диоксида за хипотетичку производњу електричних аутомобила у Републици Србији.

Др Бранимир Н. Гргур је редовни професор на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду, Катедра за физичку хемију и електрохемију, од 2010. године. Докторирао је 1999. године на смеру Хемијско инжењерство, подобласт Електрохемијско инжењерство. Током 1996-1998. боравио је на специјализација у Националној лабораторији Лоренс Беркли, Беркли, САД, и постдокторских студија током 2000. Има преко 30 година искуства у настави, где предаје предмете Електрохемију, Обновљиве изворе енергије и Електрохемијске изворе енергије, Електрокатализу и Корозију и заштиту. Аутор је преко 140 СЦИ радова са више од 6200 цитата, Х=37, 47 радова у националним часописима, две монографије, пет поглавља у монографијама и три универзитетска уџбеника. Био је руководилац два национална пројекта и учесник пет међународних пројеката. За научноистраживачки рад добио је 26 награда и признања на домаћем (19) и међународном (7) нивоу. Од 2019. године константно се налази на Станфорд листи најутицајнијих истраживача у свету. Године 2018. изабран је за дописног члана Академије инжењерских наука Србије. Његове главне области интересовања су електрокатализа, конверзија и складиштење енергије, корозија и заштита.