Предавање „Контроверзе вештачке интелигенције“

У склопу циклуса „Вештачка интелигенција“, 21. новембра, у Свечаној сали САНУ, дописни члан САНУ Владан Девеџић одржао је предавање под називом „Контроверзе вештачке интелигенције“.

Прошло је више од једне деценије од када је о вештачкој интелигенцији (ВИ) почело врло често да се прича, пише и расправља, све више и изван стручних кругова, чак и у најширој јавности. Недавна појава ChatGPT-а и пораст популарности великих језичких модела само су „долили уље на ватру”, тако да је интересовање за ВИ већ дошло до граница које нико није могао ни да очекује ни да замисли на почетку наглог успона ВИ. Ипак, многи стручњаци имају осећај да ова помпа и напредак такође повећавају нејасноће и контроверзе које окружују читаву област ВИ.

Од самих почетака област ВИ је праћена бројним контроверзама. Једна од њих је чињеница да не постоји опште прихваћена дефиниција ВИ. Услед тога, израз ‘ВИ’ се већ годинама користи у свакојаким ситуацијама и контекстима, што може да доведе до његове сопствене хиперинфлације и обезвређивања. Присутна је и контроверза везана за идентитет ВИ. Будући да је ВИ инхерентно интердисциплинарна, често је мета оних који желе да је „присвоје” у неким другим појединачним областима. Понекад ВИ постаје и жртва површног разумевања оних који се само приклањају трендовима. Код неких људи, убрзан развој неких сродних области, као што су примењена статистика, тзв. наука о подацима, предиктивна аналитика, биометрија итд, изазива осећај да ВИ постепено губи свој идентитет на рачун тих других области. Још једна, све присутнија контроверза ВИ, везана је за све већи број људи код којих рапидан развој ВИ изазива страхове разних врста. Коначно, све интригантнији концепт генералне ВИ – могућности да рачунар/машина самостално научи да извршава било који задатак који извршавају људи и животиње – постао је предмет великог броја дискусија, расправа, интервјуа и медијског фокуса широм света.

Таква ситуација је послужила као инспирација за ово предавање. Оно је покушало да разјасни неколико доминантних различитих погледа на ВИ као област истраживања и развоја. Иако није могуће направити строге границе између онога што ВИ јесте и онога што она није, од користи је ако неко има идеје о томе шта је ВИ некада значила, шта данас значи различитим заинтересованим странама и које критеријуме користе различите заинтересоване стране када означавају системе, производе, истраживања, понашања и феномене ознаком ‘ВИ’.

Владан Девеџић je професор је рачунарства на Факултету организационих наука Универзитета у Београду. Завршио је све нивое студије на Електротехничком факултету Универзитета у Београду: основне студије (1982); магистратуру (1988) и докторат (1993). Радио је, такође, на Институту за нуклеарне науке у Винчи (1982–1985) и Институту „Михајло Пупин“ у Београду (1985–1995). Од 2021. године је дописни члан Српске академије наука и уметности (САНУ) у Одељењу техничких наука.

Оснивач је и руководилац истраживачке групе која се бави вештачком интелигенцијом (GOOD OLD AI research network). Оснивач је, такође, Лабораторије за вештачку интелигенцију на матичном факултету. Добитник је награде Универзитета у Београду за највећи истраживачки допринос (2006) и награде за један од три најбоља пројекта из области едукативних технологија на скупу Online Educa Berlin, Берлин (2015). Његова тренутна интересовања обухватају образовање у области програмирања, софтверско инжењерство, интелигентне софтверске системе и технологијом унапређено учење (technology-enhanced learning).