Предавање „Милан Стојадиновић: једна контроверзна политичка биографија”

Треће предавање у оквиру циклуса „Jугославија − Kонтинуитет, искушења, оспоравања”, под називом „Милан Стојадиновић: једна контроверзна политичка биографија” одржаће др Драган Бакић, у среду, 12. марта, у 12 сати, у Свечаној сали САНУ.

Иако је о  Милану Стојадиновићу, председнику владе и министру спољних послова Краљевине Југославије (1935-1939), много  тога речено и написано од стране историчара и публициста,  његова политичка каријера и даље није целовито истражена и обрађена. Нашавши се на челу владе у изазовном времену успона фашистичких сила у Европи и крупних геополитичких промена, он је тражио начин да обезбеди границе Југославије. При том је схватио да Југославија не може да рачуна на било какву ефикасну помоћ Француске и Велике Британије, још мање Друштва народа и његовог концепта колективне сигурности који никада није заживео. Зато се, заједно са кнезом намесником Павлом Карађорђевићем, окренуо директном споразумевању с непријатељски настројеним, ревизионистичким суседима. Оваква политика била је непопуларна међу Србима и то су, у великој мери, користили његови политички противници и створили слику о Стојадиновићу као подржаваоцу фашизма који је желео да уведе тоталитарни режим у Југославију. На унутрашњем плану, Стојадиновић је формирао нову странку Југословенску радикалну заједницу, заједно са лидерима Словенаца и босанскохерцеговачких муслимана, Антоном Корошецом и Мехмедом Спахом, као основу своје владе. У литератури се период његове владе назива реалним југословенством, под чиме се подразумева фактичко признавање краха интегралног југословенства. Подела власти са Корошецом и Спахом створила је један деликатан политички систем који је ликвидирао стање створено шестојануарским режимом и у коме су све стране имале одређене политичке користи, па је утолико био далеко од наводне српске хегемоније. Стојадиновић је покушавао да реши и хрватско питање комбинацијом либералне унутрашње политике, која је дозвољавала артикулисање политичких захтева Хрватске сељачке странке, и веште спољне политике која је онемогућавала његову интернационализацију, али није могао да дође до споразума. Контроверзе везане за Стојадиновићеву политику изазвале су његов пад и неславан епилог каријере који је водио у интернацију под новом владом Драгише Цветковића, затим у британску интернацију на Маурицијусу, и, коначно, у избеглиштво у Аргентини.

Др Драган Бакић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, основне студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду, а докторирао је на Универзитету у Лидсу, у Великој Британији. Предмет његових истраживачких интересовања обухвата историју Србије, Југославије и Балкана у првој половини двадесетог века, нарочито међународне односе, српску десницу у Краљевини Југославији, односе цркве и државе, и спољну политику Велике Британије према подунавској Европи и Балкану. Аутор је монографије Britain and Interwar Danubian Europe: Foreign Policy and Security Challenges, 1919-1936 (London: Bloomsbury Academic, 1917), уредник и коуредник зборника радова The Serbian Right-Wing Parties and Intellectuals in the Kingdom of Yugoslavia, 1943-1941 (Belgrade: Institute for Balkan Studies SASA, 2022), (са Владимиром Цветковићем) Bishop Nikolaj Velimirović: Old Controversies in Historical and Theological Context (Belgrade: Institute for Balkan Studies SASA, Los Angeles: St. Sebastian Press, 2022) и (са Душаном Фундићем и Растком Ломпаром) The Right-Wing Politics in Interwar South Eastern Europe: Between Conservatism and Fascism (Belgrade: Institute for Balkan Studies, 2023).

Директан пренос може се пратити путем линка https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/.