Предавање о словенским миграцијама и пореклу становништва на Балкану

„Словенске миграције и генетичко порекло балканских народа” назив је предавања које ће проф. др Kарлес Лалуеза Фокс одржати у Свечаној сали САНУ, у уторак, 28. јуна, у 12 сати.

Вишегодишња студија о пореклу становништва на Балкану показала је да је око половине генома данашњег српског становништво аутохтоно, барем до бронзаног доба, а да је преостала половина словенског порекла која потиче од словенских миграната у 7. веку. Дакле, миграцијом Словена на Балкан није дошло до замене становништва, већ до мешања аутохтоног балканског генома и генома словенских миграната. Молекуларни маркери сугеришу да је миграција Словена на Балкан могла да дође са територија данашње Пољске и Украјине. Ово су резултати истраживања неколико научних институција и то Универзитета у Београду – Биолошког факултета (проф. др Миодраг Грбић, гостујући професор и професор Геномике на Универзитету Western Ontario, Канада, проф. др Жељко Томановић, дописни члан САНУ, проф. др Душан Кецкаревић), Археолошког института (др Илија Микић, научни сарадник, др Миомир Кораћ, научни саветник и сарадници), Универзитета Барселона (проф. Карлес Лалуеза Фокс и сарадници), Универзитета Харвард, Медицинског факултета (проф. Дејвид Рајх и сарадници).

Ова вишегодишња студија анализира генетичку структуру локалног становништва на подручју Србије у бронзаном, гвозденом, римском и постримском периоду. Овај континуитет анализе је омогућио утврђивање континуитета популација на нашим просторима и удео ДНК у данашњем модерном становништву који води порекло из дубоке прошлости. Локалитети истраживања генетичких промена популација  укључују Виминацијум, Медијану, Тимакум Минус и још неколико локација на Балкану, што даје основу за анализу каснијих словенских миграција и омогућује утврђивање генетичке структуре модерног српског становништва у ширем контексту осталих балканских народа. Део нашег аутохтоног генома чини геномски удео римске популације, која се између осталог састојала и од људи из Aнадолије, који су у време Римског царства мигрирали у Виминацијум и друге делове територија данашње Србије и оставили трага у модерном геному нашег становништва.

Запањујућа је мешавина популација у Виминацијуму. Тако је, на пример, утврђен први пут на територији Римског царства геном скелета који је припадао особи из подсхарске Африке (Судана), такође ДНК два близанца пореклом из Шпаније, као и присуство германских народа. Велика хетерогеност становништва је потврђена претходним антрополошким истраживањима, а што је била једна од полазних основа за спровођење пројекта који је путем анализа древне ДНК пружио одговор и о пореклу житеља античког Виминацијума. На Виминацијуму је из преко 14.000 гробова, откривено преко 20.000 скелета, тако да овај пројекат представља само добар почетак у даљим истраживањима древне ДНК. На овај начин се употпуњују и проширују већ добијена сазнања о овом граду који је био престоница римске провинције Горње Мезије и представљао је важно упориште римских легија на Дунаву.

Директан пренос предавања може се пратити путем линка https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/.