Предавање проф. др Ратка Ристића „Утицај шумских екосистема на ерозију земљишта и појаву бујичних поплава – Србија 2025. године“

У оквиру циклуса „Стање и перспективе природних ресурса Србије у условима климатских промена, енергетске транзиције и нових праваца привредног развоја“, у  четвртак, 18. септембра, у 12 сати, у Свечаној сали САНУ, проф. др Ратко Ристић, редовни професор Шумарског факултета Универзитета у Београду  и редовни члан Академије инжењерских наука Србије, одржаће предавање под називом „Утицај шумских екосистема на ерозију земљишта и појаву бујичних поплава – Србија 2025. године“.

Катастрофалне бујичне поплаве у мају 2014. године довеле су до губитка више од 50 људских живота и директне материјалне штета, која је превазишла 1,7 милијарди долара. Шира јавност се суочила са чињеницом да у Србији постоји око 11.500 бујичних водотокова, али је изостала детаљна, целовита анализа свих аспеката узрока настанка бујичних поплава. Обављени су обимни радови на реконструкцији и поправкама оштећене водопривредне инфраструктуре, али је изграђено мало нових објеката, док су биолошки и биотехнички радови, посебно противерозионо пошумљавање, готово потпуно запостављени. Посебан проблем је финансирање радова за заштиту од ерозије и уређење бујица, чији је обим извођења имао историјски минимум, управо у годинама пре 2014. Постојећим системом финансирања није могуће реализовати изградњу нових нити обезбедити одржавање постојећих објеката, што доводи до смањене функционалности одбрамбеног система и прогресивно увећаног ризика од дејства поплава.

Најновија инвентура шума у Србији показује пораст обраслих површина, што је последица спонтаног обнављања шума услед депопулације у брдско-планинском региону и напуштања обрадивих површина и ливадско-пашњачких формација. Анализа резултата осматрања и прогнозе у домену климатских флуктуација, на простору југоисточне Европе, показују забрињавајуће трендове, за период до краја XXI века: раст просечне годишње температуре ваздуха од 2,5-5,0 степени Целзијуса, највише у вегетационом периоду; смањење снежних падавина, учесталија појава интензивних, пљусковитих епизода; смањење годишње количине падавина и расположиве земљишне влаге за  10 до 20 одсто, са екстремним последицама: сушење и нестајање климатогених шума на знатним површинама брдско-планинског региона. Уклањање шумског покривача води ка ширењу процеса ексцесивне ерозије, са честом појавом бујичних поплава, блатно-камених токова, клизишта и снежних лавина, док очување стабилних шумских екосистема обезбеђује висок степен заштите од појаве интензивних ерозионих процеса и бујичних поплава.

БИОГРАФИЈА

Директан пренос може се пратити путем линка https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/.