Предавање „Расположиво пољопривредно земљиште, биљна производња и потребе за наводњавањем у измењеним климатским условима”
Проф. др Душан Ковачевић, редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, одржаo je предавање под називом „Расположиво пољопривредно земљиште, биљна производња и потребе за наводњавањем у измењеним климатским условима”, у четвртак, 2. октобра, у Свечаној сали САНУ, у оквиру циклуса „Стање и перспективе природних ресурса Србије у условима климатских промена, енергетске транзиције и нових праваца привредног развоја“.
Jедан од циљева покрета за одрживу пољопривреду је стварање пољопривредних система који ублажавају или елиминишу еколошке штете повезане са индустријском пољопривредом. Тај циљ се може остварити само у флексибилним културним праксама у реалним агроеколошким условима (различите регионалне карактеристике, типови земљишта и прилагођене сорте за различите врсте биљне производње).
У структури пољопривредног земљишта, по категоријама коришћења, евидентно је доста обрадивог земљишта. Обрадиво земљиште је значајније за производњу ратарских и повртарских култура. Последњих деценија смањио се удео пољопривредног земљишта, посебно ораница.
На основу ових чињеница, морамо имати праве одговоре како бисмо ублажили, ако не и потпуно елиминисали ове ефекте. Агрономски аспект сагледавања проблема захтева добро познавање потреба наших усева за примарним вегетативним факторима, као и температуру и влагу у конвенционалној пољопривредној производњи.
У борби против екстремних климатских услова користе се редовне и специфичне методе гајења уз сорте биљака које су много толерантније на стрес. Ван редовне праксе треба водити рачуна о обради земљишта, а посебно о конзервационој, правилном ђубрењу, отклањању свих могућих грешака у сетви како за оптимално време и густину засада. Третмани неге су корисно средство које може да отклони штетне ефекте и створи повољне услове за раст и развој гајених усева, од уобичајених до неких посебних који задржавају влагу и спречавају губитак влаге подстичући њену ефикаснију и економичнију употребу. Треба успоставити плодореде са већом диверзификацијом усева који обезбеђују бољу толеранцију на екстремну влагу.
Поред ових поступака, важно је поменути и наводњавање као најдиректнију праксу којом се вода може додавати у жељеним количинама потпуно независно од падавина. Међутим, наводњавање суштински мења све услове у систему усева, тако да оно само по себи представља посебну праксу са далекосежним ефектима, о чему треба размишљати.